" 'S rioghal mo dhream... "

Nekad mi se čini da je svaki dan koma, nekad pak da je svaki dan super. Naravno, sve ovisi o događajima, o ljudima...
Ali, imam nekoliko "prijatelja" koji me vole razjebavati kad mi je već i previše teško. Ne želim ih imenovati, a čak nije ni bitno... Nije baš da ih znam neš posebno, to su samo ljudi sa MSN-a. Iako, neki od njih su me jako razočarali...

Napisao sam pjesmu, potjeran tim "prijateljima". Hvala im, jer bili su dobra inspiracija.

ONI

Gledaju u prošlost svoju,
Ne vide mira, sreće -
Zato ni ne pojme budućnosti boju.
U licu kriju im se boli veće,
No što je bijesa u beskonačnom kraju.

Plač, vrisak - a sve bez zvuka.
Mrze oči što u glavi im sjaje,
Mrze što život stalna je muka,
Mrze, a patnja i dalje traje -
Beskrajna, njihova je bruka.

Moj pogled na njih pada,
Dok suze smijeha teku mi niz lice,
Jer nakon svega, čak i sada,
Jasno je da pate - zbog svoje krivice.


Eto...
Pozdrav svima...
God bless...