moji pokušaji/ promašaji,
unatoč lekcijama, nemaju poantu...
ni brzo, ni polako
ni naivno, ni oprezno
promijenio mi se rukopis
ili ova kemijska budi u mojoj ruci eleganciju
dotiče papir tek toliko da ostavi trag, klizi nježno...
a ja se pitam jel moguće da u meni ima još nježnosti i finoće...
gracioznosti...
ne izlazi to prečesto iz mene
kao da nikom ne treba...
što da ti kažem i što da te pitam?!
što da ti dam, a da ti treba,
što da tražim a da mi možeš dati...
ili mi fali opet nešto čega nema,
nešto što sam izmislila, umislila, zamislila?!
jer, ruku na srce, ni ne ljubiš se baš najbolje!
|