ne po prstima
|
ova priča ni meni nije jasna, ne mislite prljavo jer nije ovo basna, na plesu kraj mene sjela pica rasna, rekla mi da zove se vesna i tako se mi zezali sve do kasna. tad stolu priđe još jedna koka masna i kaže 'ime mi je jasna'. vidim ja do kraja ipak biće ovo basna i to vrlo vrlo slasna. prilično je bila glasna i starija od vesne jasna, al bile su si ful slične mislio sam možda su sestrične. nisu bile nimalo obične već ono prilično ekscentrične, majice na bretelice, cice sasvim električne. dok smo na šanku koktele ispijali jasna ode do veceja nos napudrati i pitam ja tad vesnu da li pozna jasnu. 'ma cijeli svoj život ju znam, čak ponekad idemo zajedno mi van, i onda bi se tak jako opile da bi jednog dečka nas dve podijelile'. kad je ovo rekla čuo sam samo kako šumilo je more, pogledah na nebo i vidjeh zvijezde gore, pozdravim svoju sretnu zvjezdicu i spustim pogled nazad na vesninu cicu. a imala je sisu za poludit. kad vratila se jasna pozvala nas vesna da odemo malo do podija plesna, vrtila je guzom i slijeva i zdesna, ona minica joj je definitivno tijesna. misli su mi bile nadasve griješne dok izvodio sam neke pokrete smiješne, pazio sam da ne pređem dobrog ukusa prag jer želio sam im ove večeri postati drag. a i vidio sam se nag negdje u njihovom stanu, tad prime me za ruke i povedu u stranu, izašli smo van do auta i pita jasna vesnu 'kćeri želiš li ga sama ili da ti pomogne mama?' |