O tome kako je to bilo i koji su tu bili...
Telo me ne slusa...Napeto je,svaki misic osecam kao da ce da iskoci iz koze...Kazem ja ponekad da je sport svojevrsna droga...Navuces svoje telo,a onda ga besomucno prevaris i spustis ispred monitora...
Da,upravo tako se osecam,jutro posle povratka...
A sve je pocelo ni najmanje obecavajuce...
Pricali su mi o eksluzivnom ski centru, gde dolaze Englezi,ima svega i svacega,raznih loodila,velikih visina,prostranstava...
Kad krocismo tamo,padala je kisa...Mislim da je kisa nesto najgore sto moze da vas doceka u ski centru.Boje se od cisto belih pretvaraju u prljave,braon nijanse,sneg se polako pretvara u kashu i nestaje...A vas dusa boli,i ne mozete nista da uradite da to sprecite...
Resila sam da malo procunjam po centru,dok nam sobe ne budu spremne za useljenje...I jos jedan shok...Umesto skijaskog centra,docekao me je ni manje ni vise nego Gucha fazon...Nemam ja nista protiv vashara,ali zna se gde mu je mesto i vreme...Uletela sam u niz kafana ispred kojih se na raznjevima okrecu jagnjici i prasici...Tresti muzika,prodaju se drangulije- kape,naocare,suveniri,bugasrski narodnjaci se mesaju sa nekim britanskim pop-om,a na jednoj kafani vidim plakat da za koji dan dolazi da gostuje Boban Zdravkovic...
Kuku... gde ja dodjoh?
Zar je to ONO sto su svi hvalili kao nesto izuzetno?
Ma samo da nije te glupave kise...Mozda bi mi celokupna slika bila bolja...
Pala je i noc...Kazem Emini(od miloste smo je prozvali Dzemini):"Cini mi se da se kisha polako pretvara u susnezicu.Mozda ce sutra biti okej..."
Dzemini mi odgovara:"Mislim da se to tebi malo pricinjava..Ja samo vidim kisu"...
Sutra je novi dan....
Doista,tu noc je pala temperatura,i kisa se pretvorila u sneg...Napadalo je... i to dosta...
Ulazimo u gondolu.Penjemo se na Jastrebac koji je 1400m iznad samog Boroveca.Puca vidik na sve strane.Posle desetak minuta voznje,izlazimo iz gondole i idemo jos gore...Markuzdik- skijaliste na 2500m nadmorske visine.Sneg je prhak,nema ni trunke leda.Okolo nas su vrhovi prekriveni snegom...Gledamo u Musalu,najvisi vrh Balkana(2950m)...Ja se osecam kao da sam na drugoj planeti.
Od cele ekipe izdvajamo se Dzemini,Miroslav&Miroslav i moja malenkost...
Ako postoji nesto sto se zove savrsenstvo bez mane,onda je to skijasko umece Miroslava starijeg.Gledala sam ga kako skija izuzetnim stilom,sa lakocom,brzinom i ujednacenim ritmom,kao da ne cini ama bas nikakav napor...Odavno nisam skijala sa nekim ko to toliko dobro radi.Obicno sam ja davala instrukcije drugima,cekala ih dok se spuste sa strmine,ispravljala im stav,bila strpljiva i puna reci ohrabrenja...
"Hajde paceru,da te vidim kako skijas"- rekao mi je Miroslav...
Zaletela sam se...
"Mrdaj to dupe,podigni malo stapove...op- op"- vikao je Miroslav zamnom i drzao mi je ritam...Kada bi viknuo "op",ja sam tog trenutka trebala da zaokrenem i promenim pravac skijanja.Govorio je:"Moras naterati skiju skrene kad ti hoces,a ne kad ona to zeli"...Vezbali smo i tako sto bi on krenuo prvi,a onda ja istim putem za njim...To je bilo izuzetno naporno.Ja sam vec posle 30tak metara pocinjala da gubim njegov ritam...
Borovec je doista krupan skijaski zalogaj...Staze su duge po nekoliko kilometara,na nekim mestima su bas strme...Na Kopaoniku mi treba samo par minuta da se spustim sa vrha,a onda sledi dugo smaranje u redu za zicaru...
Na Borovecu toga nije bilo...Skijas bez prestanka,prelazis velike razdaljine,a cim stignes do zice,odmah se vozis na vrh...
I tu sledi cena koja se placa kada covek iz fotelje izadje na skijaliste teskog kalibra...Miroslav je drugog dana rekao:"Statistika pokazuje da se treceg dana desava najveci broj povreda.Ljudi skijaju dva dana na snagu,a treci dan ih noge vise ne slusaju"...
Smiraj treceg dana...Dzemini je odustala nekoliko sati ranije- drhtale su joj noge i nije imala snage.Miroslav,Miroslav i ja smo skijali sve vreme,i ja sam bas bila zadovoljna kako mi ide.Spustili smo se sa planine skroz do pocetka gondole.Njih dvojica su se zaletela u jedan dobar spust,jer su hteli da sto pre predju preko staze za skijasko trcanje,u koju se ulivala nasa staza...
Otisli su ispred mene.Ja se polako pomicem,umorna sam...
I odjednom,ni sama ne znam kako se to desilo,leva noga mi se izmacinje,i upada u ledenu jamu na putu.Izgubila sam kontrolu,poletela,i prvo cega se secam je udarac glavom u drvo.Pala sam na zemlju.Lezim,a u ustima osecam krv...Pored mene prolaze neki Englezi,i preskacu me,i niko da zastane da me pita da li sam dobro.Ja dolazim sebi,i pipam da li su mi svi zubi na broju...Svi su tu...dobro je...Puzem do dubokog snega,uzimam ga i stavljam sebi na lice.U snegu ostaje krvav trag...Hvata me panika,jer ne mogu da ocenim odakle mi tece krv...Ustajem i polako se vucem na skijama.
Na rubu sume cekaju me Miroslav&Miroslav...Cim su me videli,pritrcavaju mi...Sklanjaju mi sneg sa lica i kazu:"Moglo je da bude i gore.Ogrebala si bradu, pa ti odatle tece krv..."
Ja se polako smirujem,a oni pocinju da se nerviraju.Vidim da im je krivo sto nisu bili pored mene kad se to desilo.Sve vreme smo skijali zajedno,pazili su na mene,i niko nije mogao da ocekuje da cu se povrediti pri nultoj brzini,na potpuno ravnoj podlozi.Ja ih ubedjujem da je sve okej,i da niko tu nije kriv...
Dolazimo u hotel,a skor treceg dana je sledeci:
- Jedan momak je polomio ruku
- Jedna zena je povredila casicu kolena,istegla ligamente, i u Beogradu ce joj staviti longetu
- Oliver,nas vodja puta, je lose procenio neku skakaonicu na stazi,u letu su mu se ukrstile skije,pao je na glavu i tako se kotrljao jos par desetina metara.I on ima povredu brade,dobro je zgulio sebi kozu
- Skendza je povredio ruku,skroz mu je otekla,a pri tom se ni ne seca kad se to desilo
- Jedna devojka se nabila na skijaski stap i zgulila sebi kozu sa nosa
Mislim da je to sve sto se tice nase grupe...Ohrabrujuce,zar ne?
Malo sam se osvrnula po samom Borovecu...Videla sam gomilu debeloguzih Engleza koji su se nalozili na skijanje,a hodali su okolo sa shtakama...Trauma ili skijaski centar,pitanje je sad....
I pored te povrede koja mi je krasila lice,prelivajuci se u plavo- ljubicastu boju,ja sam nastavila skijanje.Nista nije moglo da me spreci...I mislim da je za skijaski centar ovakvog kalibra,nedelju danas skijanja doista malo.Tek se razradis,a vec ides kuci.Mislim da je deset dana prava mera...
A sad malo o nocnom zivotu-
sve je podredjeno Englezima,pocev od hrane u restoranima,pa preko muzike i velikih televizora na kojima se gledaju fudbalske utakmice...Svi su uvece u teskom pijanom stanju,nezavisno od toga da li je rec o momcima ili devojkama, svi hodaju na -15C u majicama kratih rukava,i potpuno neartikulisano komuniciraju...
Mislim da je vrhunac neukusa kafic pod nazivom "Happy duck",gde su ti isti gore pomenuti Englezi tolliiiiiko pijani da vise nemaju snage ni za sta drugo,nego im kelneri kazu da zinu,i onda im sipaju pice u usta...
Ja nisam nesto preterano zaglavljivala po klubovima,jer sam htela da budem sto odmornija za sledeci skijaski dan.No naravno,poslednje vece smo malo resili da damo sebi oduska.Otisli smo u Karaoka bar na pocetku jedne od skijaskih staza...Svima se svidela atmosfera u klubu-ali su bili toliko umorni,da su ubrzo resili da odu da spavaju.Ja nisam imala tu nameru,kao ni Miroslav stariji,koji je od mene stariji okruglo 20 godina bez shest dana...
Udarili smo po Tuborg pivu.Rekao mi je:"Pa dobro,koga ti foliras?Celo skijanje mi objasnjavas kako ne pijes,a pazi sad ovo..."
Ja sam pokusala da mu objasnim da nikada nisam tvrdila da ne pijem,vec da ne zelim da mesam skijanje i alkohol,a posto je ovo poslednje vece,onda razbijanje moze da dodje u obzir...
I on i ja smo dosta popili,ja sam se sita napricala sa nekim Englezima na stakama,i ljubazno sam im objasnjavala kako im se vise isplati da odu napolje da se olaksaju,nego da cekaju kilometarski red ispred WC-a...Oni su mi zahvaljivali,i odlazeci napolje,govorili kako imam brilijantne ideje... :)
Nedge oko 3:30 izjutra,rekla sam Miroslavu da bi bio red da se oprostimo od zurke...Onako pijani,uhvatili smo jedno drugo ispod ruke,i krenuli da bauljamo po snegu...Secam se da sam mu objasnjavala kako je cyber sex prava stvar(!?), a on mi je tvrdio kako je on covek u godinama,veran klasicnom stilu i da misli da je pravi sex ipak bolji...
Malo mi se manta sad po glavi...Mora da je od nagle promene visine.... :)
|