petak, 04.01.2008.
eksperiment
zainatila sam se zeleci izvuci reakciju iz feetfetishista.
tome je povod bio jedan pogled.
pogled na nedavnom rastanku, koji je govorio 'ne idi...'.
mozda je u mojoj glavi postojala vjerojatnost da sam si krivo protumacila sto je on tim pogledom htio reci, a onda je frendica potvrdila: pogled je vidjela i zapamtila i ona i govorio je 'ne idi...'.
reakciju svejedno nisam dobila.
lezala sam u svom krevetu sama zeleci ga grliti.
ili samo osjetiti pokraj sebe.
a nista se od toga nije dogodilo.
kad sam par sati kasnije slozila pricu u glavi i krenula ga zvati da mu je ispricam (ja, naime, imam jos jedan feler o kojem puno ne znate: imam averziju od pricanja u telefon osim ukoliko se ne radi o kratkotrajnim razgovorima, dogovorima i sl.)...
dakle, ovako je bilo:
uzela sam mobitel i napisala sms: sad cu te nazvati.
onda mi se to cinilo glupim pa sam izbrisala i krenula listati po imeniku, a onda se oglasio.
telefon.
pisalo je jedno ime i jedan pridjev kako bih se sjetila imena.
kad se javio prvi put, rekla sam mu da je situacija slozena i da nije pravo vrijeme za dejtanje.
i nek se javi u jesen.
pa se javio u jesen, a ja sam rekla da bi bilo dobro da se javi u studenom.
u studenom sam rekla da cu se ja javiti kad bude vrijeme jer je glupo da mu dajem takve rokove, koliko god se meni to cinilo fora.
slozio se.
ja se, naravno, javila nisam.
u podosta opijenom stanju vrlo nedavno sreli smo se na mom ulazu a njegovom izlazu iz birtije.
izljubili se za blagdane i nesto vikali (rekao mi je da sam ja rekla da cu ja ici s njim na skijanje, al ne bih znala je li to zaista tako).
kad je zazvonio telefon, meni je bilo dosta.
to je bio znak.
neki.
'jel vrijeme ok?'
'znas, brijem da ne moze biti bolje.'
odveo me na veceru i vratio me doma.
poljubac pol-pol (pola u usne pola u obraz) jedini je fizicki kontakt koji smo ostvarili.
cisto osvjezavajuce...
jako je normalan, ako se tak moze osobe opisivati.
dobit ce barem nekoliko dejtova cisto da vidim da li je to sto izbjegavam normalne frajere bila jos jedna od mojih gresaka.
jer, zaista, niti jedan nije bio bas skroz cist.
dijapazon cudaka.
kojima bi amy brijala uljepsat svijet.
bez da su oni to trazili.
a da si ona da nekog posla.
jer ne imati probleme u zivotu - mislim, koga to jos zanima.
stati na loptu, okrenuti plocu, eksperimentirati... vise je naziva za ovo sto radim.
e pa sretno mi bilo.
