utorak, 12.04.2005.
... dosadan post jer je dosadna kiša...
ucila sam sinoc koliko sam se mogla natjerati (hm, da...). pa sam se igrala na racunalu. pa sam gledala malo tv. pa sam pila kavu i pokusala jos malo uciti. pa sam isla spavati oko pet. navila sam sat da zvoni u 6. u 6 sam ga navila da zvoni u pol 7. u pol 7 sam odlucila da bih trebala ustati u 7. a u 7 sam shvatila da nemam sta ustajati prije 7 i 45. u medjuvremenu sam se trudila zaspati. neuspjesno. cak veoma. sanjala sam da kasnim na ispit jer sam precula sat. pa sam se probudila u 9. sto bi bilo ok, ali u snu mi to nije bilo jasno. pa sam u panici zvala frendicu da mi da broj od cure koja odgovara sa mnom pa da je molim da kaze profesorici da cu ja kasniti jer zivim u pizdi materinoj... uglavnom, bad od jebene noci. ustala sam, dakle, u petnaest do 8. skuhala sam si kavu, popila je, isla na wc i legla uciti jos malo. procitala sam dio dijela koji sam odgadjala procitati tjednima. i bio mi je skroz jasan. i asti spumante i sampanjac i sve. drugi dio dijela koji sam odgadjala tjednima, odgodila sam i tada. 'jebes ga, prepuna sam informacija apsorbiranih u vrlo kratkom vremenu i no puedo mas...', rekoh si racionalno nadasve. dugo sam se tusirala. vrucom vodom. od hladnije bi mi srce jamacno stalo buduci mi je temperatura tijela od nespavanja malo povisena. (u biti, to sad serem, ne znam je li ili nije, ali tocno taj feeling sam imala, a imam ga uvijek kad sam preumorna i brijem da znate o cemu pricam.)
bus je, naravno, kasnio. dosla sam na faks u dvadojedanaest. u dvije minute svasta se moze, ako se hoce. a ja sam htjela piskiti, oprati ruke (;)), ne zaboraviti zakopcati hlace, kupiti prijavnicu, otici na treci kat po svoj karton, ispuniti prijavnicu i skrasiti se na cetvrtom.
profesorice nije bilo. oko jedanaestipetnaest sam odlucila da ne idem na jebeni ispit jer nemam blagog pojma. pa sam u skladu s peemesom se predomislila jos dvadeseticetiri puta. malo prije dvanaest pojavila se ona. izasla je iz lifta noseci brdo stvari. galantno se odsetala prema uredu. ona cura, moja supatnica, i ja otisle smo k njoj. 'sad cu joj rec da bih ja odgodila...', rekoh si odlucnije no ikada. sjela je za stol i pocela listati pravilnik ('isusebozeimajkabozja!!! ne, ne taj pravilnik. samo ne pravilnik...', to je bila molitva). izasla je van s pravilnikom u koji je nalijepila par poustita. 'aaa...', nije kao onaj nakon vrhunca, ali ipak je izdah olaksanja preletio kroz mene.
'gle, tam joj je slanac i mlijeko – nis nije jela. nadrkana je i ja se bojim.', rekoh supatnici ocekujuci hrabrenje. bila je cool, ali samo je kimnula i potvrdila na taj nacin sve moje strahove.
'jebote...', nisam zavrsila jer sam je cula kako se priblizava vratima. usla je i sjela. uhvatila se za trbuh i rekla kako mora prestati piti kavu nataste. otvorila je prozor da bismo mogle sve tri skupa zajedno disati. onda je provalila neku glupu foru i ja sam se opustila. :)
da ne bih previse rekla, a brijem da vas i ne zanima, dobila sm odlican, a supatnica vrlodobar.
sada je osamnaestipedesetdva i ja idem spat. trebam jednu rapideyemovement fazu. tek da ne popizdim sutra. (sutra imam spoj, bytheway)
