Klaustrofobija - mislim da je iracionalan.
Strah kada hodaš mračnom ulicom - zar je to racionalan strah? Zapravo, nikada to nisam doživjela. Ja se ne bojim mraka. Ja volim mrak.
Moj iracionalni strah. Bojim se crtića Princ Valiant. I filma.
To sam gledala jednom kad sam bila manja i imala sam noćnu moru. Jeza me prođe kada pročitam nešto o tome.
*još gore nego kad se josephine boji agenta za nekretnine. a možda i nije*
Oni ne vide da se stablo miče, a nema vjetra. Oni ne čuju da vjetar vrišti, a nema ga. Zar sam jedina?
Ne znam što želim. Ništa mi nije dostupno, pa za ničim i ne žudim.
Vidite, ja sam oduvijek bila ona po strani. Ona koju su svi poznavali, ali nisu joj se baš približavali. I ona koja je uvijek htjela da ju pozdrave.
Sada je drugačije.
Ja ne želim da mi se obraćaju. Ne želim da me gledaju. Nimalo me ne zanima njihovo društvo.
Je li normalno da oni uzmu moj dnevnik i pokidaju ga. Normalno je? Dobro, onda nema veze.
Sada sam Visionary. Mislim da to ostaje.
Ne znam što sam htjela reći ovim postom.
Volim vas.
