< | rujan, 2006 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Evo je doša red i na novi post! A zašto? Jer se svašta događa... Nisan baš zadovoljna... Znate oni filing ka nešto puno hoćete i kad dobijete onda van to i ni više tako zanimljivo, ni približno ko prije...? E a to ni baš najboji filing, a pogotovo kad niste sami u tome... Sve je bilo lipo, super, krasno i onda odjedanpu PUF! Nisan zadovoljna baš... Nekako san smušena... Jednostavno ne poznan sebe, u biti svoje osjećaje! Je li ih samo ja ne znan protumačit i je li samo ja jaaaaako teško donosin odluke?! A ne znan, ali mi se čini da prije nisan baš bila takva... Možda i jesan... Ne znan baš što mi je za činit... A oni osjećaj kad znate da van nešto fali... Ali ni van točno jasno što... Sve je tako komplicirano i dalje... Htila bi bar na jedan dan imat jednu stvar i da san bar 1 dan zadovoljna i da neman nijednu brigu... Ali nije moguće, naravno... I ope mi se svašta vrti po glavi... Pogotovo razna sjećanja, onda se počnen mislit što bi bilo da je bilo... I poželin vratit vrime! Ali eto ni to ni moguće... Onda mi opeta ni jasno ni zašto o temu razmišljan ka je to bilo i ne mogu se vrati na to vrime... Svjesna san tega, ali su sjećanja i dalje tu... Sjećanja na neke trenutke, sjećanja na neke događaje, sjećanja na stvari koje bi tila promini... Na stvari koje su sad mogle bit skroz drugačije da san odlučila DA umisto NE... Samo jedna sitnica, samo 2 slova minjaju život... Često žalimo zbog tega, ali što je tu je (nažalost...)! Eto da san odlučila DA sa mi 100% ne bi bilo ovako i prepostavljan da se ne bi našla u ovakvoj situaciji... Prepostavljan da bi bila sritnija... A ope, da san odlučila drugačije možda bi se opeta našla u istoj situaciji... ŠTO BI BILO DA JE BILO?! E to nika nećemo znat, zato je boje se to ni ne pitat! Ali ja san jednostavno takva i stalno razmišljan o temu... Nikad neću uspi pametno izabrat...
Nadoveza ću se na Nikolinu temu ZAŠTO BITI KO DRUGI, AKO MOŽEŠ BIT DRUGČIJI... Je li toliko loše bit drukčiji? Nažalost, u našemu društvu je... Ako si imalo drukčiji, imaš neke drugačije osobine odma si predmet ismijavanja i stekneš osjećaj manje vrijednosti. Zapravo isplati se bit drugačiji i re svoje mišljenje, jer si onda svoj, a nisi neko potrčkalo i kopija drugih ljudi! Ako i drugi misle da jer imaš nešto drukčije ne vajaš, ni potriba odma se "pokorava", već u nekima situacijama triba ipak osta svoj. Naravno, ne u svima... U nekima situacijama se triba prilagodit većini, ali opeta u nekima situacijama triba osta svoj! I ne mislin sa, niti ću ikad mislit da je ono šta je drugačije manje vridno... Nije... Uvik je boje imat nešto drugačije i bit poseban, nego ko šta san ve rakla loša kopija!
Kao da plivam protiv rijeke
lakše bi bilo pustit se
u more istima
ova je kuća puna sunca
ove su ruke pune zvijezda
Moje je, moje je
moje je ime DRUKČIJA
tako se dobro osijećam
to sam ja
i neću nego biti ja
Moje je ime DRUKČIJA
postoji nebo razloga
To sam ja
To sam ja i ja
To sam ja
To sam ja i ja
Ja sam DRUKČIJA
Ko' da na razapetoj žici
svih mojih puteva je put
hodam kako osijećam
moja je kuća puna sunca
moje su ruke pune zvijezda
Moje je, moje je
Moje je ime DRUKČIJA
Ja sam DRUKČIJA
Ne znan što se događa sa ovin sviton... Sve više ljudi pogiba... Mladih... Nedužnih... U zadnje vrime je poginulo u Korčuli jako puno mladih osoba na motorima. To je sve bilo grubo za čut! Ali danas... Danas je poginula osoba koju san poznavala. Nisan se družila s ton osobon, ali san je znala. Kad san saznala za to, nisan mogla virovat! Tako mi se činilo nestvarno... 18 godina... To nije dob za smrt! Pred njin je bi još cili život... Di je faks, vjenčanje, obitelj i starost? Zašto tako mladi ljudi moraju stradat? Nije mu još bilo vrime... Nisan se družila s njin, ali me to strašno pogodilo... I di je tu pravednost? Ne shvaćan... Nije ima priliku upoznat život, stvorit vlastitu obitelj i brinut se za nju. Nije dobi priliku upoznat život kroz vrijeme na koje svak ima pravo. To nije u redu! Treba je još živit i ne poginut na motoru, nego je treba izgubit život zbog starosti sa nekih 80ak godina. Ne znan više što bi rekla... I dalje je to tako nestvarno... Ne shvaćan... Jednostavno nije pošteno! Kako mi neko može objasnit da je tako mlada osoba zaslužila smrt? Nije to u redu! Jednostavno je treba ostat živ...
Sutra će te ponit njih šest među ruke,
mater će naricat, teško brecat bilo,
finili su ćaća tvoji trud i muke,
kamena će ploča pokrit tvoje tilo.
Dušu si razumi smokve i rogača,
ka svoj i naš život pristave si zida,
sutra će te odvest okle se ne vraća,
a vrh stola prazna ostat će katrida.
Rodilo je zlatom sve ča god si taka,
nek ti na sve vike zemlja bude laka,
pokrila te ploča sad smo mi na tratu,
triba nan odradit život ka žurnatu.
Istrajat će tilo dat se neće stina,
a i ti s nama i neka te nima.
Nisan više načisto su ničin! Sve mi se je nekako smutilo! Više ne znan šta je šta... Nekako je sve... Ne znan... Ne mogu raspoznat više ništa! Koliko glupo to zvučalo, više ne shvaćan sama sebe... Mislila san da mi je sve jasno, ali san se privarila... Smušena san ovih zadnjih dana! Tila bi shvati neke stvari, ali jednostavno ne mogu! Htila bi i riješit dvojbu koja mi je u glavi, ali ne mogu! Ne znan ni osjećaje svoje raspoznat... Jedan tren mi se čini da je jedno, a drugi da je drugo! Komplicirani post?! E, pa tako je meni... Još gore... Ajme... Ne znan više ništa, ama baš ništa... I onda još za ne falit... Ma ništa! Ne znan... Opeta... Ma... E i sa mi se opeta čini da nisan zaljubljena u osobu u koju san MISLILA da jesan... Ajme... Kako da se shvatin?!?!?!?! Uf...
P. S. Počela je skula!!!