flora-nijanse
četvrtak, 10.06.2010.
Movement.
Kao da pišem diktate
Na tvoju odgovornost
Naslonjena na vrata
S ove strane trgu
Gde je neka svećanost, parada
Puno buke… svi nešto rade…smeju se…
Nonšalantno vrte glavom I uzimaju piće za sto
Ja nisam za nizašta kažem ,samo da bi mogla
Otvoriti vrata , da izađem
Ali izlazim kroz prozor…hipotetski
dok zvuci Beethovena šire se, Symphony No 5,
Movement
performans mogučnosti
Taj genije …
Olakšava mi malo…
Da može se sve nositi I podnositi
I smrtan I nesmrtan.
Blistavi šum,
Glas , vjest…
Karneval stvarnosti.
To biva, to se događa
Ja zavirih I videh da se nesto događa
Dragi bi, I ostao, ma koliko
Lažan bio.
Hladan bio.
Ushičen lovac…
Ja sam Flora, trčim poljama, kroz nive
Kroz selo…
Moje malo selo…
Ma nije, njie neki problem…
U pravom smislu rječi logika ponekad
pije kavu s nepredvidljivošću….
A to je kad najave
Rasprodaja uz snižnene cijene…
Tako se ljubav rasprodaje…
Nešto me pitaju ali
Ja im kažem da ovo nije bio moj dan.
i da pišem diktate po naruđbi.
