<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

petak, 17.10.2008.

..Zašto se ovo mora događati..onda kad triba biti najbolje..onda kad sve triba biti u redu..jer ništa ne smi biti krivo..pretesko je ovo..

Naslov nije baš najlipši..ja mislin da mi je ovo dosad najgori i najtužniji post..zadnjih dana ne spavan..uopće..jeste li se ikad zapitali kako je cilu noć siditi u sobi u mraku..i čekati da dođe jutro..da se mogu praviti da san se tek digla..ajme..izida me ovo..sve je pocelo prije par dana..tocnije u nedilju..kada Ivano niej zaigra protiv Wisle, ali nije to bija ni toliki problen..Zagreb je deklasira Wislu, a Ivano je gleda to sve s tribina..govorilo se o tome kako ga nesto malo bole leđa pa ga cuvaju, pa malo na terapije..da se nebi dogodilo nesto gore..iako ne viruju da je ozlida neugodna..i onda je negdi oko ponediljka - utorka Ivano reka da ide on na terapije i sve to..ali da se ne osica bas najbolje..i da je to ipak malo teza ozljeda leđa..ali da sad triba viditi sto ce biti i kako..i hoće li uopće zaigrati protiv Szegeda u subotu..to san sve nekako izdržavala jer znan i sama, da svaki sportaš, a Ivano pogotovo, trpi neke bolove..ili su upale, istegnuca, napuknuca..ma uvik je nešto..ali isto san se jako brinila..a još kako to novine uvik prikažu..ali dotada su i novine, i Ivano, i svi moguci..pa cak i ja bili optimistični..a onda eksplozija..nagađanja o operaciji..??..ako terapije ne uspiju iako su inače 80 % njih uspješne..ma nema tih novina, tog portala, te stranice koju ja nisan procitala samo da se uvjerin u to sve..to je bilo rano ujtro..još..a što je najgore najvirovatnije ako se operira..e ovo je ono što mi je najteže..najvirovatnije, gotovo sigruno propušta SP..morala san kraticu napisati, jer ne mogu to jednostavno cilo izreći..i još se nije ništa znalo..tri dana samo se nagađalo, i tribalo se viditi oće li on ići u Szeged..u ta tri dana..ja spavala nisan..uopće..u školi ne da me se nije čulo, ja san bila polomljena..koliko me njih već pitalo što mi je..tri dana šutnje..ali ipak drzale su me one najmanje nade..jer znan da se on ne pridaje..i toliko san molila sve moguce da ne dođe do operacije..i tako kao ni one dane prije..ni sinoc mi nije bilo sna..vec je bilo dluceno da Ivano nece u Szeged..da se odmori i da se vrati sto prije igri..i kad san jos jednon po stoti put danas isla viditi jeli izaslo sto novo u vezi toga na internetu..ja usla na sportske novosti..i stisnila sport..nekako je dugo tribal oda se otvori stranica..i onda..velika naslovnica..Ivano na operaciju, gotovo sigurno propušta SP..ja ne znan što mi se dogodilo u ton trenutku..samo san buljila u to jos dugo vrimena..nisan mogla virovati..da se to događa bas sad..sad kad je taj veliki događaj ode kod nas..sad kad smo svi tribali, uživati, biti svi dobro..i baš sada..to nema nigdi..i to se ne događa nikon nego nama..ne znan u čemu je problen..a onda još kad vidite njegov razočarano - tužni izraz lica i izjavu da je toliko tija biti tu..igrati prid svojima..veseliti se..odigrati najlipše utakmice ikad..boriti se..ajme..pretesko je ovo..ja znan da necu opet spavati..i da cu se briniti..kako me unistava ovo doslovno..ja san zivila i jos uvik zivin za nase rukometase i ovo prvenstvo..do ničeg mi nije tolikoo stalo ka do ovoga..evo to je ono sto san pisala prošli put..da se spreman..ali nisan se do kraja spremila a već loše vijesti..i uopće ne znan kako ja mislin izdržati se ovo..tu su još i sada kvalifikacije krajen ovog miseca za Europsko dogodine..tu se zna i jasno je da Ivana neće biti..a još se utakmica protiv Finske igra u Zagrebu..uffff..ali da do kraja rečen članak..ako se Ivano operira ode..za oporavak ce mu tribati dva miseca..sto nije dovoljno brzo da se vrati do prvenstva..ali opet ako ga operiraju čini mi se izraelski stručnjaci..onda je oporavak dosta brži i može se vratiti do prvenstva..a to di će se i ko će ga operirati opet ovisi o stupnju ozlijede..ad to opet triba sve utvrditi i odrediti sto je najbolje..ali kad ga samo zamislin i vidin onako utučenog..kako se rastužin..nista me ne može ka to rastužiti..i umorna san više od toga..da je uvik nesto protiv nas..uvik..i ja se uvik iznova nanerviran..jer ne mogu virovati u to sve..rijetko placen..ali radi ovoga uvik..uvik me ovo natira na suze..ali ima os nesto..sto me natira na suze..ali one radosne..a to je..da..kad se sitin..što je ono bilo..aha..Norveška..prošle godine..kakve su prognoze bile Ivanu..neće ići na prvenstvo u Norvešku, pa mu je malo bolje, pa mu je još gore nego prije..sve me to dovodilo do ludila..i onda je odluka pala..Ivano ne ide u Norvešku..koliko mi je onda bilo teško..koliko je svin igračima bilo teško, a tek njemu..kad se tek njega vidi e onda je najteže..i tako ne ide Ivano..umisto u Norvešku, iša ke kod bioenergetičara koji se bavi s ozljedama..i ne samo sportašima..svin ljudima..napreci ljudi kod nejga bili su zadivljujući..viditi ljude koliko in je lakše kretati se nakon što odu od njega..i..Ivano je otiša tamo..3 dana..dok je ostatak rukometaša odrađiva pripreme..nade i sanse za Ivana su bile male..a onda odjednon..nakon 3 dana..novi šok..Ivanu je bol trbušnog zida potpuno nestala..spreman je za Norvešku..i kad se samo sitin..što su ljudi govorili..podrška in je bila na nuli..govorili su da nemamo šanse ovako ni onako..a bez Ivana..nikako..sve i jednu utakmicu tog prvenstva ja san pogledala..i znan sve i jednu napamet..i znan kako je Ivano vukao naše u utakmicama..bija je to Ivano, Ivano koji se tek oporavija, Ivano koji nije bija na nikakvin pripremama, i sram me uopće koliko su ljudi sumnjali..koliki je on teret nosija u toj Norveškoj..koliko je poteza naše kad je bilo najteže..koliko su se svi naši borili ka lavovi..a tek kako su iščupali pobjedu nad Francuzima..onu ogromnu, divovsku pobjedu na gol razlike..pobjedu za finale..koliko su srca i duše prosuli i ostavili po ton parketu..ka niko..koliko in je žara, onog pobedničkog bilo u očima..na licima..nakon pobjede..i nije samo Ivano tu bija ozlijeđen..Pere se kida od bolova..s flasteron priko face..Lac nista manje..bolilo je i njega..bilo je toliko pritrpljene boli..a ona utakmica..kad je Peri puka žulj u nozi, zglob mu se skroz razvalija..Ivanu su nogu zamotali u neki najlon za vrime utakmice..zamislite..igrati s nogon u celofanu..Laca je prst i rame izadavalo..ma da ne govorin..i onda to osvojeno..to izboreno..to iščupano srebro s prvenstva..i neka je srebro..meni je vridno ka i zlato kad vidin koliko su se borili i koliko su srca dali..za domovinu..to je čudo što su oni napravili..i znan da to niko nikad nije napravija i nece napraviti nigdi..eto..to je ono što me trenutno drži..i to je ta nada..da će se Ivano oporaviti i da će se boriti za taj oporavak..i da će zaigrati..jer znan da on ne odstaje i kad je najteže..uvik on izvlači najbolje od sebe..a i svi ostali..nije ni Lac u najboljen stanju, a Peru je na utakmici pogazija neki Danac..molin Boga da sve dođe na svoje misto..da budemo zdravi..samo to oću..ali još dugo ja neću spavati, to je ono što sigurno znan..jer..Ivano, kako god bilo bez tebe se ne more..ni u reprezentaciji..ni u klubu..molin te..bori se za oporavak..za povratak na teren..daj sve od sebe..i svu podrsku imas..virujen da to moreš..uffff..ne mogu više..slomit ću se..skroz..previše mi je ovo..iden čekati budna jutro..sutra strepin za Zagreb u gostima..ajmo..navijan za vas i za Ivana da se vrati..!..Virujemo u vas sve..Za najbrži oporavak..

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.