To je to!

08.06.2005., srijeda

Da ću vooooolit jednog dana oduvik sam znala. Bar san se nadala. Ali da ću volit baš Momka Svoga, hm... E da ste me to prije pitali vjerojatno bi vam se samo grohotom nasmijala. I još uvik se smijem!
Uvik san izluđivala ljude oko sebe nekim svojim teorijama. Većina me nije razumila kad san pričala da oću "ono nešto" i da mi "to bude to". Izluđivali su i oni mene pitanjima šta ja to tražim kad mi ni jedan momak ne odgovara. Izdržim eventualno par dana, a onda si dam petama vjetra! I uvik san padala na prvi dojam- ili bi se dogodilo ili ne bi. Najčešće ne bi. Mrzila san kad bi mi neko reka ajde pokušaj. Ma šta da pokušam? Valjda ja znan šta oću?! Znam li? Freudovski san zagrebala ispod površine i došla do zaključka da ja uopće ne znam šta oću, a ako ne znam šta oću to ne mogu ni nać! Al ajde, bar san znala šta neću. Valjda...
Nisan imala šablonu po kojoj bi mi se neki momak svidija, bili su različiti, međusobno, a i od mene. Dobro, imali su svi istu dodirnu točku: bili su budale, na ovaj ili onaj način. Bar ja to tako volin gledat. I tako san ja krenila u rješavanje tog «problema» i počela nizat kvalitete jednu za drugom. Na kraju san upala u veliko sranje jer san svatila da san napravila gospodina Idealnog i da se takav nije još rodija! Mom razočaranju nije bilo kraja.

Pitate se kako sam onda na kraju ipak odlipila na Momka Svoga? (kojeg san znala godinama prije toga? a ni idealan nije?) Sigurno nećete bit zadovoljni odgovorom da su čudni putevi Gospodnji? Ni ja ne bi bila...
:)

- 00:59 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

	lipanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30