|
|
| rujan, 2006 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
...iskoristi dan...
...ne postoji sretan život..postoje samo sretni trenuci..zato živite za te trenutke i budite sretni..jer nema puta do sreće - sreća je put...
ODUVIJEK..UVIJEK..ZAUVIJEK
POVRATAK
Ko zna( ah, niko, niko ništa nezna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
a možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
desiti-velim.
Ali ja ne znam da li da je želim,
ili ne želim.
-----
U moru života što vječito kipi,
što vječito hlapi,
stvaraju se opet, sastaju se opet,
možda iste kapi-
i kad prođe vječnost zvjezdanijem putem,
jedna vječnost pusta,
mogla bi se opet u poljupcu naći
neka ista usta.
-----
Možda ćeš se jednom uveče pojavit
prekrasna, u plavom,
ne sluteći da si svoju svjetlost lila
mojom davnom javom.
I ja,
koji pišem srcem punim tebe
ove čudne rime,
oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
niti tvoje ime!
-----
Pa ako i duša u tome trenutku
svoje uho napne,
sigurnim će glasom zaglušiti razum
sve što slutnja šapne;
kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
pogledat ko stranci,
bez imalo svijesti koliko nas vežu
neki stari lanci.
-----
No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
ko sunce
i nosi nam opet ono što je bilo:
i radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srce se dići-
i slijepi za stope bivšega života
njima ćemo ići.
-----
KO zna(ah, niko ništa nezna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
a možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.
Dobriša Cesarić
U subotu, u 0.07h rodilo se moje malo kumče po imenu Matej...svega 48 cm velik i 2760 g težak...a sladak kao bombončić...a ja ponosna kuma..
Drugu subotu idemo s Nikolom u Beč u posjetu..mali sad ima žuticu,a do onda bude ozdravil i njegovi mamica i tatica će se useliti u svoj i samo svoj stan tak da bumo mogli malo duže ostati..jedva čekam da vidim kolegicu i maloga slatkiša...Manuelu nisam vidla od svadbe 22.4.2006..stvarno sam joj već zaboravila formu...čujemo se prek neta ali to je nikaj...već ju dugo nagovaram ka mi pošalje sliku ali neće..kao da ne ispadne dobro..pa ak ko ne ispadne dobro na slikama to sam onda ja..ko debil...jedva čekam dok ih vidim i brojim dane..
A za tri dana je i meni ročkas...znači mali je djevica...uu dobro bu se slagal s svojom kumom..nas dvoje djevice bumo ovima pilili živce.. ;)
U petak imam ispita kaj znači da se prije subote,tj. prije mojega rođendana(baš sam mala beba) moram puno učiti..a jako se učim kad visim ne netu..i razmišljam o tome kaj bu mi moj tajanstveni dečko kupil i kaj bum sve pripremila za party..ali jedno je sigurno..voćna salata s sangrijom ili kak se već to zove..ali bez toga nema fieste... ;))) Najgore je dok me netko pita kaj ti kupim za rođendan?To mi je smrt.Mislim znam ja kaj hoćem i kaj mi treba ali to morem samo starcima reči jer su oni navikli na moje abnormalne zahtjeve..a kaj da velim kolegicama..pa me pogledom ubiju(i ne samo pogledom) da im velim nek mi kupiju npr.smeđu vestu,na V izrez malo deblju ali ne pre debelu, srtukiranu i po moglućnosti toliko kvalitetnu da mi se nebu razvukla ili skrčila nakon 1. pranja...mislim da mi više nebi bila kolegica..zato za sve imam isti odgovor:ništa. I tak sam sigurna da nikog nebum uvrijedila ili neznaj ja kaj..mislim nemoj me pitati kaj hoćem ak nećeš čuti kaj hoćem...Ja nikoga ne pitam kaj hoće za rođendan..samo dečka..a on mi veli isto ono kaj i ja drugima:nikaj..znači na istome smo..
no..ok..opet filozofiram i pretjerujem..nikaj novoga..idem se štrebat..čao...
p.s.jedva čekam subotu i drugu subotu ;))