BITNO JE OČIMA NEVIDLJIVO

Makar je danas srijeda ali meni je počelo jako loše..mislijo sam si pa ipak je dans 13...taj me datum uvjek muči.Na poslu je bilo koma prije dva dan sam poslo jednu krivu naruđbu tak da je šef bijo ljut i to mi bude odbijo od plače a sutra još i moram ići knjemu na razgovor.Mislijo sad da dan nemože bit strašniji i stalno sam čeko neku novu nesreću ..i dok sam išo po gablec prilazila mi je jedna cura,nisam zna ko je dok se nije nasmješila i rekla :pa tebe rijetko viđam u gradu....bila je to Marina...imala je sunčane naočale i kosu u repu..bijo sam u šoku,pa uvjek sam ju pa makar kak bijo pijan prepozno a sad su me ove naočale i kosa u repu zbunile.....pa nikad nije imala kosu u repu...Rekli smo si par riječi ..imo sam joj puno toga za reč ali nisam mučijo me je poso i bijo sam u šoku što je nisam prepozno..pa ipak je to Marina...pa njezine oči su uvjek mi prve upadale u kadar a sad ih nisam mogo vidjet...Žao mi je što joj nisam reko da ponekad kad ulovim vremena da odem na njezin blog samo da provjerim kako je ..stara navika da pazim nanju...ali mi smo se razišli i od tog trenutka dan mi je krenijo bolj..svjedno mi je što mi bude sutra šef reko pa ovih sam dan radijo ko konj i šta ako sam pogriješijo pa nisam to napravijo namjerno..ali drago mi je što sam vidijo Marinu...........