subota, 14.10.2006.
demanti
|
bio sam jednu večer u jabuci. zapričao sam se na šanku s jednom poznanicom manekenskog tijela i držanja i lagano bahatog stava, o bivšim vezama i sličnim glupostima. malo smo popili i baš smo dobro srali. to je drevno prokletstvo – što ti netko manje znači, to si s njim opušteniji i bolje ti ide. fino smo mogli zabrijat kad se pojavila kolosalna. kažem ja ovoj – i, šta bi ti da taj tvoj (s kojim je već triput prekidala) sad uđe u jabuku. - nema šanse, on je star, ima 40 i nešto (prema njima, kolosalna i ja smo vršnjaci), ne izlazi. - e, al ova moja je ušla. - nemoj srat, i šta ćeš sad. – ne znam, glupo da se izbjegavamo, idem pričat s njom kad skupim hrabrosti. – ajde, držim ti fige. pa sam popričao s kolosalnom. upravo je nevjerojatno koliko ja mogu krivo procijeniti stvari. opet moram demantirat svoj zadnji post. što se tiče dečka, nema ga. što se tiče uzornog života, sad je u fazi cuge i izlazaka. što se tiče garderobe, baš je nosila stare stvari i dapače moje gaće. uhhh. to te udari, kad netko u kog si zaljubljen nosi tvoj donji veš. prisjetiš se svega. dala je godinu, bogu fala. pa nek pije, zaslužila je. ali mi je u kurcu što nema dečka. gradio sam si romantičnu predodžbu u stilu dražena zečića (“ja u tebi samo želim... vidjet sretnu ženuuu”) a ona ako nema dečka, to prvo znači da vjerojatno brije okolo, a drugo da je rađe solo nego samnom. eto... inače imam ja neki život i izvan kolosalne ali šta ću o tom pisat... |
