Kada sjedim u učionici osjećam tvoju prisutnost.
Ne trebam tvoje tijelo da bi te osjećala blizu.
Nisam tako ograničena.
Večeri sa slušalicama provedene u tami sve do ponoći.
Jesi li ikad odvojio jednu večer za razmišljanje o meni?
Opet se molim za naš susret.
Jeli ti palo na pamet pitati ju kako je.
Nazvati je. Makar nemaš neke dublje namjere.
Jesi li ikad cijenio njenu požrtvovnost?
Njoj je sada žao i htjela bi te ali neće.
Neće se trudit.
Jesi li dovoljno kukavica da nastaviš svoje gmižanje po zemlji ne pokušavajući dosegnuti nešto što nije u tvom dosegu.
Ja sam pokušala.
Barem se s time mogu pohvaliti.
Snažnija sam. I neću pokušavati.
Vrijeme je da naučiš da se za neke stvari u životu i ti moraš malo potruditi.
Da za nešto što bi želio nije dovoljno pasivno čekati.
Neki kažu da sam ja glupača.
Tea mi to stalno govori. I paola. I tonka.
Shvatila sam da umirem u snovima.
Moji snovi prožeti nadama.
Ružičastim nebom.
Sve je tako snažno,stvarno.
Doći ćeš opet.
Isprepleten velom nedostižnosti.
A ja ću odšetati.
Odšetati u noć.