Nada ipak nije kuja Beautiful Chaotic je bila u krivu.
Šta mi bi da sam se preokrenula?
Epa sad ću vam reć.
Ja reko Bože,pa daj ajde zašto mi se stalno poklapaju kazaljke 14:14,16:16,18:18 a ja vjerujem ako ti se poklapaju kazaljke da netko misli na tebe.
I ja sad tko bi to mogao misliti na mene?
Onda Bože,ako je zbilja mislio na mene pa zašto mi se nije javio.
"Pa nazovi ti njega".
Eh koda je to lako.
Onda sam počela plakati na Nirvaninu stvar Pennyroyal tee. Poslušajte to!
Pa što ću? Stoput sam ga nazvala i nikad mi se nije javio.
"Nazovi ga još jednom"-nešto unutra me podržavalo davalo mi snage.
I proradila ruka. Nisam ni trepnula bila je dostavljena.
Počela sam plakati jer je prošlo već 10 minuta.
Taj dan je bio fakt ap.
Vibracija.
Srce skočilo,ali nije poruka već slaba battery.
Onda došla poruka ajde vidimo se u 8.
Ne trebam ni govoriti kako sam se osjećala.
A sad slijedi najbolji dio.
Vidjeli smo se.
On mrtav umoran.
Pričamo.
Mrak je.
Glazba nas spaja.
Smijemo se.
Ja sam na granici histerije.
Znala sam da ga ne viđam često.
Dodirujem mu prste da vidim dali su izmučeni zbog sviranja bassa.
Grize noktiće ^^ kao i ja.
Iznosimo argumente tko je bolji Metallica ili Iron Maiden.
Saznajem dosta toga o njemu.
On svojim rukama dira kosu.
Izaziva me!
Nakraju rastajemo se. Meni je opći lom gledat njega kako se prepire s mamom.^^
Govorim sama sebi ma ne mogu i ovo sjebat bez ičega.
Bez zagrljaja bez poljupca.
I na samom rastanku oću neću i odlučim da oću!
Živjela hrabrost.
Ako ja nisam hrabra neznam ko je.
I zagrlim ga.
Zaronim u njegovu predivnu mirisnu kosu.
Usnama dodirujem njegov obraz
Ne opire se zagrljaju štoviše diže me i uspjeva.
Pokušavam ga poljubit ali on okreće obraz.
Ja rekla /ne znam što me spopalo/ daj da te zbarim.
To je zvučalo tako smiješno.
Tako očajno.
Reko je ne stvarno umoran sam.
To nisam baš osjetila po našem razgovoru jer za vrijeme njega ponašo se normalno.
Tek kad smo počeli hodati on se ponašao veoma umoreno. Ko visibaba.
Mogla sam prepostaviti -.-
Sad sam ispala kao glupača.
Živjela nada. Da nje nije bilo ja bi odustala već davno. U biti ja u sebi nikad nisam odustala.
Kao ni od skejta.
Mda.
Ja sam pokušala sa klupice na skejtu se skejtat i onda se bacit u travu i prevrnut skejt kao što mi je to frendica pokazala.
Ja sam se razbila.
Razbila sam svoje srcolike naočale koje sam voljela ko vlastito dijete /ok sad ispadam ista luđakinja al dobro/
Šta mi bi da sam se preokrenula?
Epa sad ću vam reć.
Ja reko Bože,pa daj ajde zašto mi se stalno poklapaju kazaljke 14:14,16:16,18:18 a ja vjerujem ako ti se poklapaju kazaljke da netko misli na tebe.
I ja sad tko bi to mogao misliti na mene?
Onda Bože,ako je zbilja mislio na mene pa zašto mi se nije javio.
"Pa nazovi ti njega".
Eh koda je to lako.
Onda sam počela plakati na Nirvaninu stvar Pennyroyal tee. Poslušajte to!
Pa što ću? Stoput sam ga nazvala i nikad mi se nije javio.
"Nazovi ga još jednom"-nešto unutra me podržavalo davalo mi snage.
I proradila ruka. Nisam ni trepnula bila je dostavljena.
Počela sam plakati jer je prošlo već 10 minuta.
Taj dan je bio fakt ap.
Vibracija.
Srce skočilo,ali nije poruka već slaba battery.
Onda došla poruka ajde vidimo se u 8.
Ne trebam ni govoriti kako sam se osjećala.
A sad slijedi najbolji dio.
Vidjeli smo se.
On mrtav umoran.
Pričamo.
Mrak je.
Glazba nas spaja.
Smijemo se.
Ja sam na granici histerije.
Znala sam da ga ne viđam često.
Dodirujem mu prste da vidim dali su izmučeni zbog sviranja bassa.
Grize noktiće ^^ kao i ja.
Iznosimo argumente tko je bolji Metallica ili Iron Maiden.
Saznajem dosta toga o njemu.
On svojim rukama dira kosu.
Izaziva me!
Nakraju rastajemo se. Meni je opći lom gledat njega kako se prepire s mamom.^^
Govorim sama sebi ma ne mogu i ovo sjebat bez ičega.
Bez zagrljaja bez poljupca.
I na samom rastanku oću neću i odlučim da oću!
Živjela hrabrost.
Ako ja nisam hrabra neznam ko je.
I zagrlim ga.
Zaronim u njegovu predivnu mirisnu kosu.
Usnama dodirujem njegov obraz
Ne opire se zagrljaju štoviše diže me i uspjeva.
Pokušavam ga poljubit ali on okreće obraz.
Ja rekla /ne znam što me spopalo/ daj da te zbarim.
To je zvučalo tako smiješno.
Tako očajno.
Reko je ne stvarno umoran sam.
To nisam baš osjetila po našem razgovoru jer za vrijeme njega ponašo se normalno.
Tek kad smo počeli hodati on se ponašao veoma umoreno. Ko visibaba.
Mogla sam prepostaviti -.-
Sad sam ispala kao glupača.
Živjela nada. Da nje nije bilo ja bi odustala već davno. U biti ja u sebi nikad nisam odustala.
Kao ni od skejta.
Mda.
Ja sam pokušala sa klupice na skejtu se skejtat i onda se bacit u travu i prevrnut skejt kao što mi je to frendica pokazala.
Ja sam se razbila.
Razbila sam svoje srcolike naočale koje sam voljela ko vlastito dijete /ok sad ispadam ista luđakinja al dobro/
