Paola (fala bogu nije bila u korzetu) pijana.
Nazvao me prvi put negdje oko 6 zato što sam ja njegovom frendu poslala poruku kada su probe.
Paola samnom se smije ima na sebi bocu ribara.
Ništa ga nisam čula.
Između 6 i 8 sam bila sa njenom simpom koi ide u prvi razred i nekim tipom koji ide u drugi i iz Austrije je. Zajebavali smo se.
Zatim je paola polila austrijanca onim smrdljivim jeftinijm pićem i odlepušali su.
Ja i ona smo nakon toga otišle na nasip.
Najednom vidim šalje meni on poruku da ga nazovem i "moramo se naći".
Koliko sam čekala tu poruku.Koliko sma ju htjela.
Dobila sam ju.
Sad ima nekih stvari koje izostavljam.....
I onda on sjedi na mostiću ja i paola se približavamo.
Paola nije pri sebi.
Ja i on pričamo.
Razvija se kemija.
On meni kaže ako ti nije jasna kemija ja ću ti pomoć.
Pričali smo o raznim stvarima.
Paola je rekla da se razvila kemija.
Pričali smo o školama o metalu o koncertima o mnoogo toga.
I paola ode.
Ostanemo sami.
Pričamo smijemo se zajedno.
Ja gledam u usne.
Onda pola minute samo šutimo.
Gledamo se.
Tik jedan do drugoga.
Želim mu uvalit jezik u usta.Želja je sve jača i jača.
I onda još malo pričamo i nazove ga nejgova mama da mora ići doma.
On nagovara za još pet minuta.
Ali neeee.
Morala mi je uskratiti.
njega.
Ja mu kažem: Da,nije ni čudo da se ljudi osjećaju ko bubice pored tebe.
(A paola se prema njemu odnosila ko prema zadnjom kretenu
On ju je ušutkivao.
Htio je pričat samnom ^^
ne s njom.)
On je reko pa što mogu kad sam glomazan.
Zajedno smo se nasmješili.
Odšetao je u noć.