30.10.2008., četvrtak

Di san bija Mater bila na primanje. Poludila je kad joj je reklo da iman četri asa. Nije njoj bilo briga šta san naniza kljuke, nego se više iznervirala šta joj nisan reka. A kako ču joj reč kad ni ja nisan zna . Neman blage kad mi ih je zbičilo. Onda je mater udrila akciju kažnjavanja. Zabranila na komp. Ja san se malo pokunjija i reka da ču učit samo da me pusti na komp. Mater je bila neumoljiva. Ja san bija tužan sve dok mater nije otišla na posa. Onda san lipo upalija komp. Sve je bilo u redu dok se jedan dan nisan zanija u igricu. Mater se vratila i uvatila me. Tila je zakjučat komp u ormar, ali čača nije da. Ko bi ga poslin spojija. Onda je mater malo mislila informatički, Pa je zaključila da bi bilo najbolje kad bi mi iščupala miša i dobro zapantila rupu di ga triba ponovo utaknit kad zatriba. Onda je mater šetala gradon sa mišon u boršu. A ja nisan moga na komp sve dok nije došla baba. Baba je meni dala nešto čuna pa san kupija miša. Sad mater priko vrata, a ja izvadin miša. Lipo ga utaknen u rupu i igran sve dok se mater ne triba vratit s posla.Zato nisan pisa postove ove dane. Hvala barba filozofu šta mi se javlja na svaki post. Ja sve sumnjan da bi to moga bit oni moj nastavnik iz likovnog. Hvala i Londri ( ne smin je zvat teta) šta mi se javila čin se vratila ne znan odakle. Samo znan da je dugo nije bilo na njezinon blogu i čin se vratila, odma ona u Duje. To mi baš drago.

- 11:34 - Komentari (5) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.