Mrzim ovaj zao svijet u kojem si bespomoćan i prepušten sam sebi. Mrzim ovaj osjećaj praznoće koji me proganja svaki put kada sklopim oči. Ne bojim se ničeg, a zapravo se bojim svega. Koji je razlog mog postojanja? Ne mogu reći da mi je dosta života, ali mi je dosta ovog grada. Dosta mi je straha, tuge i patnje. Želim svoj mir i sreću koja mi je tako potrebna. Želim izaći na ulicu bez primisli da će me netko zatuć i bacit u Krku. Tražim li previše?