Dan prvi.
Život je veliko sranje...Sve što je lijepo, kratko traje...
Zbogom...
Dan drugi.
Možda i nije, više ni sama ne znam...Sve je tako zbunjujuće.
Al eto, razmišljala sam i zaključila da sam glupa kad pišem takve posteve...Strašno.Ne znam kak si to mogu dopustiti.. Rekla sam da nikad neću, tak da povlačim sve ono. I ispričavam se Šaki što sam ga sinoć i preksinoć zamarala bzvz sa tim svojim sranjima...Žao mi je...
I tako, sad se osjećam haj...Samo što danas pišem physik...Mrzim fiziku!! Ništa je ne kužim..Znam da ću dobit jedan, ko jučer..Imala sam pet bodova od petnaest iz matke...To je super...
E da, jučer sam bila na utakmici za malog Karla (mali je sedmi razred, i ima leukemiju..a igrao je nogomet, pun energije...) Istina, još uvijek je... I ostat će..Ozdravit će...
Jučer je bila humanitarna utakmica, skupljali su novac od ulaznica za njega...I stvarno je bilo puno ljudi..Baš mi je drago što sam išla...Jer kad sam vidjela sliku u novinama, tak mi došlo ne znam ni ja šta..Neki čudan osjećaj...I tak nas je otišlo osam iz razreda...Utakmica je bila smiješna...Igrali su iz ljudi iz Hrvatskog sabora protiv Mladosti (trenera)...Završilo je 11:10 za Mladost...Naši su vodili ne znam ni ja koliko, al su im davali pred kraj da nam zabijaju golove...Kak ne bi, oni svi neki stariji i debeli...Ni trčat ne mogu :))...Ugl, samo me zanima koliko su skupili za Karla...
I tako idem sad...Pozdrav...
I ljudi, ne dajte se...Nemojte padat u komu, molim vas.. Jer depra je sranje, a život je zakon...
Ugl...Poosa....
|