12.11.2006., nedjelja

Nemam sunce, nemam more, cak ni lipe ne mirisu Danas sam setna. Nista ne pomaze. Sanjala sam ga nocas. Trebali smo ici na neki sajam knjiga, trebao je doci po mene, nekako smo se mimoisli. Sanjala sam ga i pre neku noc. Mimoisli smo se na stepenicama. Nisam mislila na njega. Nisam nesrecnija nego inace. Stavise... Sad mislim. Od njega je bila prva korpa koju sam dobila. Onako... fina, s merom, covecna kao i sve drugo sto je od njega doslo. Nije me promenila zauvek, nije cak ni pobudila zelju. Danas se pitam da li je ikako moglo biti drugacije i kako bi to izmenilo nase zivote. Mozda ja ne bih spavala prvi put s nekim koga nisam volela, mozda ja ne bih gutala suze godinama kasnije kod "merkatora" jer je na radiju isla "pricaj mi o ljubavi"... i ko zna sta jos ne bih. Ne mogu da ocenim, da li su mi godine naudile, ili bile blagonaklone prema meni, da li sam postala losija, bolja ili jednostavno drugacija. Tudja misljenja se razilaze,a moje se ugusilo na putu do povrsine. Mozda bas u onim progutanim suzama.

- 21:31 - Komentari (1) - Isprintaj - #