nobody said it was easy..no one ever said it would be this hard...

Može bit da san potrošija i ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha i bluesa. Svit je tužan, tu nikad neće bit pravde za one koji žele samo da žive i rade i samo vole, i smiju se svemu ka vicu,a ja se pitan ima li smisla pravit dicu, donosit ih na svit di su život i sloboda ka roba, koju će neki moćnik prodat.I ove stare melodije bude memorije čiste nostalgije, i ne znan šta mi je.Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom, sestra i ja, cili umazan slajom i sve je daleko i tajno al ditetu sve je sjajno.Znan ni onda nije sve bilo bajno, i pari mi se puno lipše i ove kapi kiše ka da šapću: “Nikad više…”Jer sve prolazi, ostaje samo u nama u srcima , u umu, i foto albumu, priča svaka slika, da ne zaboravin nikad nasmijana lica nekih starih prika. Nekih nema više, ostale su sjene.Mora bit da je s njima nesta i dio mene.Al vrate ga kiše, i vitar s juga,neka stara pisma, nostalgija i tuga. *
Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit pa mislin,tribalo je bit, kad je proklet ovi svit i dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj.Zato se nadan da postoji i pakal i raj, neki viši sud, Božja pravda da presudi i kazni svakog onog gada željnog rata i žednog krvi,al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi. Ironično zaista, da citira Krista jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista u mraku, u miješanom braku.U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku i baš me je tamo donila roda. Da ne mrzin i buden pošten, iskren i odan. A razliku između zla i dobra nisan naučija ni od fratra, ni od hodže, ni popa, kad su zavladali oni šta su pali s kruške, Božji ljudi su blagoslovili puške, ovce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga, za ludilo svoga ideologa.I kad zavlada mržnja razum nije lijek i ludilo uvik promijeni tijek povijesti, i ispiše novu krvavu stranu u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. *
Zato letin visoko iznad napaćenog tla. Daleko iznad poimanja dobra i zla, visoko gore, ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a. Iz ovog vrimena izlazin van i zaranjan u neki davni, zaboravljeni san. Neki bolji dan, pun smija i vica di su sritni ljudi i njihova dica i gledaju u sutra, ozarena lica puni nade, u tom svitu pravde, jednakosti, bratstva i slobode. U svit ljubavi me misli vode i još uvik virujen da će na ovoj planeti jednog dana svi ljudi moć živit sretni razum, ljubav I znanje izgradit će raj i znaj, neće biti ironije za kraj.