|
Prije:Pogledala sam na dvorac, bila sam izgubljena, samo sam hodala lijevo desno te se našla u tankom kutku, preplašeno sam pogledavala oko sebe najednom je netko iza mene rekao:
- Izgubljena si? -
Nastavak
Uzdahnula sam te pripremila štapić, okrenula sam se te vidjela tipa u crvenoj perelini, držao je metlu. Kad sam se okrenula sa štapićem uperenim u njega brzo je rekao:
- Nepucaj nisam te htio prepasti - osmjehnuo se te nastavio - Ime mi je Oliver, Oliver Wood - rekao je
- Ja sam Eva, prepao si me - rekla sam spustivši štapić
- Ti si učenica? Ili tražiš nekog profesora? - pitao je pogledavši me
- Nešto nije u redu, učenici nemogu izgledati kao ja? - pitala sam ga
- Ne krivo si me shvatila, mi ovdje nosimo pereline, pa tako reći uniforme - rekao je
- Pa da ti odgovorim na pitanje, oboje. Učenica sam, ali tražim prof... - pogledala sam u torbu te izvukla papirić - ...Dumbledore, možeš li me odvesti do nejga - pitala sam
- Da svakako - rekao je pa nastavio - Kako to da te još nisam vidio? -
- Jer sam tek maloprije došla - osmjehnula sam se - Koliko vidim igraš metloboj -
- Da, vratar sam te kapetan ekipe - rekao je ponosno
- Al' se pravimo važni - rekla sam pogrdno
- Ne, nepravim se važan samo kažem istinu - rekao je tonom kao da se opravdava
- Znam šalim se, no ako si tako dobar, idemo to provjerit - rekla sam pa nastavila - Dumbledore može čekati, što kažeš? -
- Tako ću dobiti zbog ovoga - rekao je te zajašio metlu - No, ideš li? -
- Naravno - odgovorila sam te se popela na metlu iza njega
- Čvrsto se drži - rekao je
- Da naravno. - odgovorila sam
Odletjeli smo do ormara za metle, tamo sam ja uzela jednu metlu. Počeli smo igrati, nije mi dugo trebalo da prvi put padnem. Smijao se, a i ja sam se smijala, nakon nekih desetak puta da sam pala, jedanaesti sam ostala ležati na podu došao je do mene te se počeo smija ti pitavši me:
- Jel' ti dosta? - povukla sam ga sa metle, za majcu,na sebe te ga poljubila
- Ni približno dosta - rekla sam, pa me zatim on poljubio
- Wood! - prekinuo nas je glas nekog sjedog, mršavog i visokog lika
- Profesore Dumbledore! - rekao je te se brzo ustao
- Wood možeš ići - rekao je pa se okrenuo meni - Vas gospođice O'Rindail, čekam proteklih četri sata, mislim da nemoram pitati gdje ste bili - rekao je i osmjehnuo se - Bez brige nisam vam ja strog, vaš otac nemora znati - rekao je te mi pružio ruku da ustanem
- Hvala, mnogo hvala... - rekla sam
- Sviđa ti se Wood, mogu li ti govoriti ti? - pitao je
- Sviđa mi se, i da možete mi govoriti ti - nasmijala sam se - pa spasili ste me od oca - oboje smo se počeli smijati
Kad smo došli do njegova ureda, stavio mi je šešir na glavu koji me izprva smjestio u Revenclawe, no Dumbledore mu je rekao da promisli, potom me šešir smjestio u Gryffindore, a Dumbledore je komentirao:
- Tako je već bolje - na što sam se ja nasmijala
nastavit će se...
|
