Oceano (vokativ), jako si mi draga, znaš?

Budući da ne obitavam često na ovim prostorima (poradi nabujalih obaveza) trebalo mi je nešto vremena da svojoj blog frendici ispunim želju. Kako mi je u međuvremenu rečeno da je ova igra totalno superkul, rekoh sebi: "Espadrilo, napisat ćeš 5 pametnih rečenica makar ti u tome pomagalo 5 znatno pametnijih prijatelja."

Pomnim isčitavanjem random odabranih blogova koje je zahvatila ista bolest uočila sam da je marketinški najprihvatljivije nabrojati 5 svojih dosadjakoskrivanihjersamfulskromnaisamozatajna vrlina. Drugi najprihvatljiviji način prezentiranja sebe jest diskretna pljuvačina svih koji nisu još tako savršeni kao ja, ili malo manje diskretna pljuvačina onih koji su savršenstvu bliži nego ja.

I dalje potpuno ne kužim dotičnu superpopularnu igru, prvenstveno zato što moj jadni mali napušten i zanemaren blog služi upravo tome da na svjetlo dana izvlačim sve ono o meni znano i manje znano. Ono što neću da bude znano, ostat će neznano kao neznana junakinja.

Sa kojih onda 5 informacija da vas počastim?

To bi trebalo biti nešto što mi nimalo ne podiže dionice, nikoga ne vrijeđa, a na blogu još obznanjeno nije. Pa da probam:

1. volim ljuljačke.
2. u osnovnoj sam bila višestruki šampion u pljuvanju u dalj.
3. volim kad mi sunce grije trbuh.
4. jednom sam, u srednjoj školi, šetala s jednim dečkićem po cesti. držali smo se za rukice, on je gledao cestu, ja sam gledala njega i zabila se u stup.
5. volim cvijeće.

Prilično sam zadovoljna učinjenim. Nadam se i ti, Oceano:)

Štafetu neću predati dalje, ne znam znači li to da će me u roku od četrnaest i po sati napasti rijedak oblik venerične bolesti praćen bandom podivljalih Kurda. Nadam se da će oni koje čitati volim biti tu još dugo, časteći me mnogim interesantnim i meni bliskim i manje bliskim idejama.

Voli vas i kad je nema

E.