Pisma pjesnika koji stoji na kiši, koji laže i voli

za one koji ne slušaju Bajagu, ovo je moja prerada Ruskog voza...

More, duboko more
oko Dugog otoka.
Ne znam koliko je
odavde do Lošinja.

Neće moći nikada
vinska boca i hartija,
ni svi naši poštari
ne mogu ti donijeti
pismo koje pišem ja,
na marki stoji Bajaga,
a u pismu, Jedina,
val koji me razbija.

Nije more šljunčara,
ali noćas utapa...
Tuga mi je velika,
poput dva-tri Jadrana...

Ja ne mogu poslati
ljubav jer se ne šalje,
u bocu ću zatvoriti
samo ove stihove.

More, na moru
gruba lica riibara.
Ti si tamo negdje
iza onih valova.

Da l' si možda zaspala,
il' si budna kao ja?
Dal' te muče nevere,
il' te ništa ne brine?
Kada budeš čitala
pismo koje pišem ja,
tajna bit će skrivena
iza ovih redova:

Nije more šljunčara,
ali noćas utapa...
Tuga mi je velika,
poput dva-tri Jadrana...

Ja ne mogu poslati
ljubav jer se ne šalje,
u bocu ću zatvoriti
samo svoje stihove.