Dugo, toplo ljeto...
... za medicinare je samo toplo. Posebice ako pred sobom još imaš kakav ispit. Hm... Baš lijepo da nas maltretiraju do polovice sedmog mjeseca - ne s ispitima, nego s predavanjima. Kada su svi u fazi rješavanja godine, nama započinju neki kolegiji. Daj... Onda kao trebaš sačuvati zdrav razum čitavih šest godina... Nije ni čudo da smo svi munjeni kad počnemo raditi, a frustracije na poslu dodatno pripomognu razvoju luđačkog sjaja u očima.
Nego, pao sam anatomiju. Drugi put. Ali, moram se pohvaliti time da sam ovaj put imao više bodova nego na prvom roku i nije mi mnogo falilo da se provčem kroz ušicu igle. Al, jebiga, ja sam ipak deva i to mi malko teže ide... Neka, zato ću lakše preživjeti ovih mjesec-i-nešto vrućih dana koji su preda mnom. A i imat ću razlog da na plažu sa sobom ponesem knjigu. Tako ja u hladu borovine zamišljeno čitam, dugonogi komad prolazi, vidi intelektualca i priupita čime se to bavim. A gore pomenuti intelektualac važno odvali: Anatomiju. Ovo ti je džepno izdanje... Bogme i to postoji. W. Platzer: Priručni anatomski atlas. Ali, ipak je to knjižica za koju trebate malo oveći džep. Nije praktično za kupaće izdanje. I ljudi će vas čudno gledati. Šalim se. Medicinare tako i tako nitko ne gleda...
Razmišljao sam onomad, dok sam slušao anatomiju (sad nakon ispita javljaju mi se neki flashbackovi), kako je sablasna ta naša zgradica na Šalati. Bilo je popodne i ja sam se iz nekog uvrnutog razloga tek tada penjao na naše brdašce. Navukli su se i neki oblaci, sunce je bilo na niskom dijelu svoje putanje... A onda se odjednom prema kupoli našeg dičnog instituta zaputilo jato vrana. Naježio sam se... Šta jato, kao da gore obitava čitava kolonija. Shvatile ptičice da se mi bavimo suhomesnatim proizvodima. Šalu na stranu, nije mi bilo svejedno. Samo sam gledao kad će se pojaviti munje i nekakvi Frankenštajni...
Shvatiš kasnije da ne treba Frankenštajne tražiti gore. Ima ih, hvala na pitanju, dosta i oko nas, ako se bolje zagledate...
Eto, poenta ovog svega je da ja ne želim jednom biti neki zašiveni praznoglavi lik. A studij predstavlja realnu opasnost da se nešto tako dogodi, pogotovo kod ljudi koji žive da bi studirali, a ne studiraju da bi živjeli. Nisam smatrao da su diplome neka presudna životna stvar... Ali, nisu mi nikada bile ni nevažne... Vrijeme je upisa i gledam neke nove klince koji se motaju po mom faksu. Nadam se samo da će se dobro zabaviti i raditi ono što zaista žele. Normalno je da ti tijekom obrazovanja proture i stvari koje ne želiš... Ali ako znaš balansirati, sve to dođe na neko svoje mjesto... Sretno, brucoši...
|
