CIA drogirala Francuze!
CIA drogirala Francuze!
Uzrok masovnih halucinacija, koje su doživeli meštani sela Pon-Sen-Espri u Francuskoj 1951. godine, jeste droga LSD koju je američka CIA u sklopu tajnog eksperimenta stavila u hleb, otkrio američki novinar H. P. Albareli
„Ukleti hleb"... Petoro francuskih seljaka umrlo, a nekoliko njih završilo u bolnici
Misterija „ukletog hleba" iz francuskog sela Pon-Sen-Espri razrešena je posle više od 50 godina. Za halucinacije koje su meštani gradića masovno imali 1951. godine odgovorna je droga LSD, koju je u hleb stavila američka CIA, tvrdi američki novinar H. P. Albareli Junior u svojoj knjizi „Stravična greška: Ubistvo Franka Olsona i CIA tajni hladnoratovski eksperimenti".
Čudna priča u Pon-Sen-Espriju odigrala se 16. avgusta 1951. godine. Celo selo izgledalo je kao da je poludelo. Vođeni raznim halucinacijama, petoro stanovnika sela na jugoistoku Francuske okončalo je svoj život, a nekolicina njih je završila po bolnicama.
Jedan čovek, uveren da mu stomak izjedaju zmije, pokušao je da se udavi. Dečak od 11 godina pokušao je da zadavi svoju baku. Drugi seljak, uveren da je avion, skočio je sa drugog sprata kuće i polomio obe noge. On je, uprkos tome, nastavio da trči još oko 50 metara. Nedaleko od njega čovek je trčao putem jureći svoje odbeglo srce, moleći doktora da mu ga vrati u grudni koš. Gotovo svi meštani umireni su tek kad su ih lekari vezali ludačkim košuljama.
Novinar otkrio zaveru
Uzrok ovog ludila je brzo izolovan. Naime, utvrđeno je da su svi meštani jeli hleb iz lokalne pekare. Isprva se pretpostavljalo da su tanke šnite hleba bile napunjene nekom halucinogenom materijom, ali je tek sada potvrđeno da je taj slučaj povezan sa hladnoratovskim eksperimentima CIA.
Zvanična istraga 1951. godine zaključena je obrazloženjem da je Pon-Sen-Espri bio žrtva nehigijene lokalnog pekara čiji je hleb nenamerno bio kontaminiran halucinogenom plesni, uobičajenom za ražano brašno. Drugo objašnjenje bilo je da je hleb bio zagađen živom.
Američki novinar H. P. Albareli Junior, međutim, tvrdi da je našao dokumenta koja „ukleti hleb" povezuju sa CIA i Odeljenjem za specijalne operacije američke vojske.
Albareli je istraživao smrt Frenka Olsona, biohemičara CIA, koji je pod sumnjivim okolnostima pao sa 13. sprata solitera dve godine nakon incidenta u Pon-Sen-Espriju. Među CIA dokumentima našao je i pismo jednog agenta švajcarskoj farmaceutskoj kompaniji „Sandoz", koja je postavila teoriju o halucinogenoj plesni. Agent CIA ih je ispravio tvrdeći da u igri nije bila nikakva plesan, već da je u pitanju bio dietilamid.
Najjači halucinogen
LSD ili dietilamid lizergične kiseline je jedan od najjačih halucinogena. Sintetisan je 1938. iz gljivice ražana glavica (claviceps purpurea). Tokom 1950-ih izvedena su mnoga istraživanja koja su uključivala veliki broj stručnjaka, a koji su postali ubeđeni da LSD ima potencijala za duhovni razvoj čoveka. Konzumiranje je postalo popularno '60-ih godina, a 1967. LSD je proglašen za ilegalnu drogu.
U opsežnom istraživačkom projektu pod nazivom „MK ultra", američka tajna služba drogirala je hiljade američkih građana LSD-om bez njihovog znanja i odobrenja. Nakon godina testiranja na vojnicima, ratnim zarobljenicima, psihijatrijskim pacijentima, sitnim kriminalcima, prostitutkama, gangsterima i vlastitim agentima, CIA je ipak odustala.
Inače, dietilamid je zapravo „D" u skraćenici za drogu LSD, a u „Sandozu" je to najbolje trebalo da znaju jer je upravo radeći za njih doktor Albert Hofman 1938. prvi put sintetisao spoj koji će kasnije u vreme hipi pokreta u svetu biti uzdignut na počasni pijedastal među narkoticima.
Meštani hoće istinu
Prema Albarelijevim tvrdnjama u knjizi, halucinogena svojstva, koja je dr Hofman otkrio tek pet godina nakon što je slučajno sintetisao taj spoj, CIA je u selu na jugu Francuske isprobala na dva načina - rasprskavajući ga i stavljajući ga u hranu.
Albareli, takođe, tvrdi da su CIA i Odeljenje za specijalne operacije od 1953. do 1965. isprobavali čudan Hofmanov spoj na više od 5.700 američkih vojnika bez njihovog znanja.
Vest o knjizi doprla je i do francuskog sela. Meštanin sela Šarl Granjo (71), koji je svojevremeno i sam bio žrtva „ukletog hleba", kaže da mu ni danas nije jasno šta se tačno dogodilo 1951. godine.
- U to vreme ljudi su pričali da je reč o eksperimentu čiji je cilj bio kontrola javnih protesta. Tog dana skoro da sam umro. Voleo bih da znam zašto - naveo je Granjo za britanske medije.
|
