ardana
petak, 13.06.2008.
radnički blues
pola pet ujutro. prokleta budilica radi bez greške! još jedan dan,još jedno grčenje želuca,još jedna glavobolja! Radnička je tuga golema.
svaki dan je uvijek isti. svaki dan uvijek iste otužne face jure mojim očima.svaki dan jedni te isti ljudi plaze peronima vlastite krmeljavosti.
svaki dan isti pokreti,iste automatizirane radnje,ponavljaju se u beskonačnost.
svaki dan isti razgovori,ista pitanja,isto kuhanje,ista djeca,isti muževi,ista tišina.
ista tišina...,svaki dan različite misli tumaraju glavom,vode dijaloge same sa sobom,gledaju se u ogledalo same,same stoje pred sobom,same se igraju...
trzaj u kutu oka i povratak u istu svakodnevicu,među iste ljude,istog šefa,istu dominaciju,istu šutnju i isto podređivanje feudalcima,isto klečanje pred gospodarima života.
doma konačno,napokon odmak od svega....,i onda isti umor,isti bolovi i isti položaj u kauču,ista televizija,iste vijesti,isto ispiranje mozga,iste reklame i opet isti teror gospodara života.ista večer,isto pranje,isti krevet i isti.......
pola pet ujutro,prokleta budilica radi bez greške........................................,
ista nemoć,ista nemoć
