Gojine pustolovine

Kako dugo nisam objavio post, jasno ste mogli zaključiti da sam prestao pisati o Goji i njegovim pustolovinama, ali to nije točno. Naime, pišem i dalje, ali ništa ne objavljujem. Vremenom sam shvatio da blog nije način na koji želim ovo raditi, sve je nekako rascjepkano i nepovezano, a to za neku priču od 200 stranica nije dobro. :-) Blogovi su super stvar, ali za kratke i odijeljene priče (i tinejedžere koji ne znaju što bi od sebe...). Moja priča nije kratka, a nije ni odijeljena. Stoga, odustajem od daljnjih postova. Knjiga će biti nekad objavljena, to svakako. Na tome radim. Zvat će se Gojina arka i govorit će naravno o Goji, studentu Prometnog fakulteta kojem život ide, rekli bi neki, iz dana u dan... :-) Ispričavam se ako sam nekoga razočarao, ali smatram da je ovako najbolje. Neka ovi objavljeni postovi ostanu kao svojevrstan uvod i referenca na buduću knjigu. Ne znam kad će to biti, ali bit će... :-) Do sada sam napisao nekih 50 stranica teksta, malo promijenjenih nego što su objavljeni postovi (napokon ima i opis Goje, to su mi mnogi prigovarali da fali, pa su ga zamišljali kao Joe Šimunića koji je netom izašao iz folkoteke)... :-) Eto, napuštam svijet bloga. Puno vas voli vaš Epizoantus Kukmača! :-)))))

P.S. Istina je, koliko god da vi mene volite, ja vas volim duplo toliko... ;-)