en-sof

subota, 18.10.2008.

jednom....

ne volim kada jutro ovako pocne, kada me proslost na ovakav nacin sustigne, nespremnu i nimalo zeljnu borbe, ostavi mi barem malo ponosa i zelje za novim budjenjem, ne unistavaj mi sve, ne odnosi, jer nisam spremna na ono sto mi donosi novi dan, ne diraj mi dusu, nju mi ostavi da imam barem nesto za sto cu se uhvatiti kada krenu hladne zime u mom kraju, kada bure pocnu da pusu i ogole me do kostiju, znas da sam najaca kada misle da sam najslabija, ali ovaj puta ne mogu, ti i ja smo vec odavno presli na vi, nemoj mi to raditi jer bol je jos tako svjeza i ledi krv u venama, a srce, srce odavno u kamen pretvorila si, ne razbijaj ga, trebam ga, ooo da tako ga trebam, da opet crveno postane i veselo, nikad nisi bila takav dusman, nikad ti oci nisu bile tako krvave, vec odavno puzem po podu alli gmizati ne cu, jer osvanut ce dan kada ce se u meni opet zelja za borbom javiti ali tada, tada ce kasno biti, jer moje oci vec ce mutne postati, sjene ce me pratiti kuda god krenema, ali i tada cu znati da je sve nastalo iz praha i u prah je vreceno, stoga palim sve mostove sve kule i jednom cu se ko fenix iz pepela dici, jednom.........