ALIAS JARNO
Moja majka jako malo zna o meni. Ne zna koja mi je najdraža pjesma, ne zna čega se najviše bojim, ne zna da mi moja muzika tolko toga predstavlja. Možda ni nije na njoj da to zna; možda je bitno da se brine za moju egzistenciju. Ali ta briga je tak naporna i svodi se na pitanja kad imam ispit, da li sam popila vitamin...sve se svelo na rutinska dosadna pitanja koja doslovno ubijaju u pojam. Nedostatak komunikacije doveo je do moje izjave da nisam sretna. Da me učenje i privođenje faksa kraju ne ispunjava jer mi je to samo obaveza a ne nešto u čemu uživam. Fali mi podrška u mojoj odluci, zapravo, falila mi je, sad više nije bitno.
Drago mi je kaj sve ide tokom kojim ide. Da je bilo drugačije ne bi radila, niti upoznala drage ljude, taj dio bi propustila i bilo bi mi neizmjerno žao.
I sve ti je to glupo. Wassup? Ko da sretnem Mariju P. i da joj pričam kaj sam danas ručala ili da sam naručila jadore. Kao da će to njoj išta značiti. Čista nula. Samo glupavi smješak ispunjem blagom nelagodom i jedvačekanje da odeš. Ne da mi se radit update od posljednjeg kvazirazgovora.
