4. Množina imenica – PLURAL OF NOUNS
Množina imenica se u engleskom jeziku tvori na specifičan način. Sasvim se razlikuje od množine imenica u hrvatskom jeziku.
PRAVILA:
1) Obično se tvori tako da se jednini doda nastavak –s. On se iza zvučnih suglasnika izgovara –z, a iza bezzvučnih (p, f, k, t ) se izgovara kako se i piše.
_____________________________________________________
2) Ako imenica u izgovoru završava na glasove s, z, š, ž, č, dž; toj se imenici dodaje nastavak –es ili samo –s, ako imenica završava na muklo e. Kod takvih se imenica nastavak –es izgovara –iz.
______________________________________________________
3) Imenice koje u pitanju završavaju na –o tvore množinu tako da se jednini doda nastavak –es, koji se izgovara –z.
______________________________________________________
Ali postoje i imenice na –o koje tvore množinu pravilno.
_______________________________________________________
4) Postoje neke imenice kod kojih u množini dolazi do pravopisnih promjena. Tako imenice koje završavaju na –y, a ispred njega stoji suglasnik mijenjaju –y u –i, uz dodavanje nastavka –es.
_________________________________________________________
Ovo pravilo ne važi za imenice koje završavaju na –y, a ispred njega je samoglasnik. Te imenice prave množinu pravilno.
_________________________________________________________
5) Mnoge imenice koje završavaju na –f ili –fe mijenjaju –f u –v i dobivaju nastavak –es.
__________________________________________________________
Neke imenice na –f ili –fe tvore množinu pravilno, dodavanjem nastavka –s. Te imenice obično završavaju na :
- oof
- iff
- rf
- ff
6) U engleskom jeziku neke imenice tvore množinu sasvim nepravilno:
1) nastavkom –en ili –ren
___________________________________________________________
2) promjenom osnovnog samoglasnika u rečenici
___________________________________________________________
7) Postoje i imenice koje u množini ostaju iste kao i u jednini, ali njih je zanemarivo malo.
___________________________________________________________
|