<	studeni, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Travanj 2010 (1)
Veljača 2010 (1)
Siječanj 2010 (1)
Studeni 2009 (2)
Listopad 2009 (1)
Rujan 2009 (1)
Srpanj 2009 (1)
Veljača 2009 (2)
Siječanj 2009 (2)
Prosinac 2008 (2)
Studeni 2008 (3)
Listopad 2008 (1)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

buda http://integral_path.bloger.hr/

Poezijom svesnosti na putu ka prosvetljenju...



Za sva vremena

I ne znam ni kuda
bi,
ni sta bih...

I ne znam, gde zelje
vode,
ni zasto bih...

I ne znam cemu slutim
kraj,
ni cemu suze...

I ne znam da li novi
pocetak,
ni nada...

Jedino znam da je
ljubav,
za sva vremena...





U oci u oci sa smrcu,
drhtim od straha,
gledam netremice,
suocavanje.
Sve tece
i dalje,
nema kraja.
Menjam se,
svesnost evoluira,
rastem,
u visinu, u dubinu,
skupljam snagu,
hrabrost za dalje,
nema kraja...



Senka...

Kazes, da sam Ti...
Neka sam Ti...
Sta god da bila...
Iz mraka u svestlost
sam Te preobratila...

Kazem, Ti si mi...
Neka si mi...
Sta god da bio...
Pod okriljem svetlosti tvoje...
I moj se zivot preobrazio...





Nesto nam nedostaje...

Gde si bio
sve ovo vreme,
skriven u meni nedostupan.
Trebalo je samo izbrisati vreme.

Gde su
nestala iskrena osecanja
potisnuta u dubini svemira ?
Moralo je ovako da se desi.

Gde ljubav biva,
kada je prognana
iluzijon uma, opsenom zavarana.
Ona je iskra zivota, jedina, stvarna, postojana.

Tu si oduvek sam
od tebe sam satkana,
bistvovanja su nam isprepletana
u vecnosti u jednom srcu sazdana.

Gde smo,
dok gledamo, a nas nema,
susrecu se misli, osecanja, treptaji.
Jedno smo, disemo, zivimo, ali nam ipak nesto

Ti si.....

Ti si onaj delic stvarnosti,
koji me cini potpunom.
Ti si onaj trag u vecnosti,
koji me zuvek cini slobodnom.

Ti si nista,
u praznini van vremena.
Ti si zivotni san,
iluzija prostora,posejanog semena.

Ti si neko ko odlazi,
uvek kada se pojavi.
Ti si iznenadni osmeh
trenutne ljubavi.

Ti si otkrovenje,
koje svojim rodjenjem nestaje.
Ti si svetlost spram tame,
ciji intenzitet u smislu ne prestaje.



Divlji vetar

Ti postojis
u svojoj nepostojanosti,
od iskona putnik kroz vreme,
vesnik proleca svesnosti.

Da li si ratnik,
ili tragas, sanjas li
onu koje nema,
skrivenu, dok sve posmatras.

Da li znas,
koliko si zaista taj,
slobodan, divlji vetar,
koji hodi kroz pakao u raj.

Kao vihor
strujis kroz mene,
stojim zatecena, nema,
dok te udisem, teces mi kroz vene.





Evolucija svesnosti

Cutim,
ne znam
sta bih rekla...

Vidim reci,
one su kao reke,
samo bi tekla...

Cudno je to,
svaki njen deo
je minijatura...slika...

Kao da smo
svi mi,
izdanci istog lika...

I sve ukazuje
da jeste,
ljubav ziva...

Delovi
tvore celinu,
svesnost evoluira...




Kap u okeanu...

Ja nemam ime,
ali sam sustina
nepostojeceg.

Vidim dobrotu,
tamo gde je nema,
osecam ljubav.

Deo sam,
koji nedostaje,
tvorim celinu.

Suprotnost,
od toga sto jeste,
Harmonija.

U svesnosti,
rastopljena,
u kap pretvorena.

I jesam,
I nisam,
Sve u svemu sam.




Odlazis....

Odlazis lagano,
tamo gde nema
nista da remeti tvoj mir...

Harmonija u srcu
srece trag na licu,
senka proslosti u stopu te prati.

Zelja neprimetno
napusta tvoje bice
i ti si svesnost beskraja.

Da, odlazis mekim koracima
s noge na nogu u nepovrat secanja,
a cini mi se da odlazim i ja....




Gde ce Ti dusa....


Ipak su bile
samo reci,
ono sto si imao da das.

Zasto si spominjao
ljubav,
kada o njoj nista ne znas.

U opseni prebivas,
dok neko drugi
povlaci tanke niti.

Koliko je
izvornog u tebi,
toliko ne mozes biti.

Savrsena predstava,
a ti glavni lik,
gde ce ti dusa ?

Nestajes
u masi izgubljenih,
dok moje srce tvoje otkucaje slusa.