Prosvetljenje
24.10.2008., petak
Poezija Svesnosti...
 Od kada se druzimo, ona i ja, moje pesme su i moji snovi, moj zivot.Iako je oduvek, a najverovatnije zauvek, to ostao skriveni kutak moga bivstvovanja.Pesme su moje pribeziste, moje utociste moj izvor svega postojeceg i meni znanog.Dugo sam lutala misleci da je sreca negde iza sedam gora, sedam mora, sedam suma, ali sam najzad shvatila, da ona cuci u svima nama i samo ceka pravi trenutak, kada ce da zasja punim sjajem. UTOCISTE , zato, sto se u njega ulije sva moja srz,moje sopstvo. PRIBEZISTE, zato, sto u njega izbegnem, kad god nemam gde drugde. IZVORISTE, zato, sto, je to izvor moje energije, moja spona, zlatna nit, celokupnost, moj mikrokosmos, a ujedno Univerzum. Ona je ovde i sada, ona je vecna,ona jeste, PESMA NAD PESMAMA, ona zna istinu o ljubavi i sreci. "...Poznacete da si cedo milja, da si ljubav, majka i dadilja, da si rada pevati ,o slasti, razumece, sto ne umes kasti..." J.J.Zmaj Bese jednom... Bese jednom prijatelj. Prijateljstvo se pretvori u ljubav. Ljubav se istrosi. Postovanje je ostalo. Postovanje je nestalo. Bese jednom san. Posta stvarnost. Sad ni secanje ne zasluzuje. U mislima je carovao. Preostalo je samo kajanje. Bili smo znak jednog vremena. Sve si imao.Mene si prodao. Sada ni razgovor ne zasluzujes. Ne ljuti se,jer nemas prava da optuzujes. Bese jednom. Bio si sva moja tuga,bol,smrt, sad si zivot posle smrti. Kuda cu?I sva moja kajanja? Zbog trenutka,pogresnog spajanja. Tebi ljubavi Pusti mi pesmu, onu,koju najvise volim ja cu slusati.Da te samo vidim na tren, Bogu cu se moliti. Kad,prodjes pored mene ja cu zadrhtati. Kazes li:"Dobar dan",reci cu;"Zdravo" Za taj minut svog zivota cu ziveti. Dok postojim cekacu da mi se javis iz nekog kutka da proviris izniknes iz tame, da me pogledas,nasmesis se i svojim putem nestanes. Neko ce reci:"Kakva ljubav?" Ko tu koga voli i kako? Za inat celom svetu mi cemo cutati, a zavidece nam svako. Volecemo se tako duze od prostora i vremena. Iz pogleda,iskrenog,osmeha procvetace cedni pupoljak tresnjin iz zdravoga semena. Vapaj Cini mi se kao da me ne vidis, kao da moje svetlo ne dopire do tebe.Uvek si bio daleko i mislio samo kroz sebe. Cudni su putevi Gospodnji i nikad ne znas gde vode Uputila sam se daleko, a racuni se lagano svode. Dovoljan je drhtaj,misao,da zatreperi,da ukaze na sretno resenje.Posegnes za tim u momentu i nestane, za tili cas izvetri. Iz dana u cas sve je manje minuta. Istice vreme kao u pescanom satu. Zelis da bude drugacije. Ipak je sve isto kao na slikarskom platnu. Zivot Svi mi odlazimo kada mislimo da je to resenje, mnogo nas zivota deli od dana kada je bilo krstenje. Obicaji nas cine ljudima, a ljubav nam stvara dileme, a sam bog nas vodi, kada resavamo probleme. Oprosti nam sudbino, sto nekad ne znamo ni ko smo, ni kuda idemo, jer mi smo samo bica,koja ne umemo sa sudbinom. Zasto je tuga jedina istina, kada je drukcije u snovima? Bese jednom jedna sreca, ali je tuga za izgubljenim najveca. Misli Tu sam. Nisam. Tamo sam. Nisam. Gde sam? Ne znam. Posle tebe haos. Tu si. Nisi. Tamo si. Nisi. Ne znam. Ko si?Pretpostavljam. Posle mene bezdan. Da li? ili- bili smo. Mozda. Nekad. Posle nas pustos. Tebi Danas znam da si sam, bez obzira na to, sto te ni upoznala nisam. Danas znam, da sam ti potrebna iako se sreli nismo, iako bili nismo. Danas znam da te volim, i gde mi je mesto, a nisi imao prilike da mi bilo sta kazes. Danas znam, da patis dozivajuci nekog, koga bi mogao da volis. Nisi svestan da sam tu. Danas znam, da imamo sina, olicenje boga u oblicju ljudskom,u njemu smo jedno. Danas znam, da nisi sam, volim te,budi srecan srescemo se nekad. Kise dolaze, kise odlaze...kise jesu...mir... Ove suze donose mir, kao letnja kisa svezinu u smiraj dana melem ne dusu da se isceli rana. Da li ljubav zna? Da je mrznja njen odraz u ogledalu, tako savrsena u svojoj prirodnosti, a tako iluzorna, bez njene potpunosti. Ova tuga ima svoj kraj, kao dosadne jesenje kise, koje projektuju sivilom, hladnocu pokrivena velom sigurnosti dok sanjam nocu. Da li mrznja zna? Da je ljubav njena lepsa strana, kada nam se zivot desi, mrznja je mrznja, ispunjavaju je nehatni gresi. Ova je ljubav nakon svega izbegla od iskona, nestajuci sa kisom prolecnog jutra, ne zna za juce, niti za ono sto jeste, ne haje za sutra. Put za nigde.... Sustina je to da nema celine, jer nedostaje hrabrost, da budemo, dosli smo, tu smo, ali nismo i ne brinemo kuda cemo da odemo. Sve u svemu je nista, sto "iluzija" tvori iz sveukupnosti, koja ne postoji nismo svesni, niti svoje sustine, nedostaje entuzijazam, strah nas obuzima, razara bojazan. Posustalo stado bez slepog vodje hodi, luta kroz nepreglednu samsaru, traga za srcem, bez vere u ljubav, u zudnji za zivotom, u nemoci da se prozme dobrotom. Vratiti se sebi, eto puta za nigde, bez izvora, bez zdravog semena, nedostaje snaga, sirom otvoriti oci, jasno sagledati, puls balansa, nestati u vihoru, bez stasa, traga i glasa.... Sada i ovde Sklapam oci. vidim te. Tu si. Nikad neces znati. Samo idi. Volim te. U meni dises, osecam te. Tvoje srce je ritam. Harmonija. Ostajem tu. Ispod duge. I sve si dalje, a sve vise u mom srcu. Sloboda je zakon vetra. Idi i vrati se spreman za nas. Put neba gledamo u svemu nestajemo. Udisem... izdisem... posmatram. Sta je to... zelja? Nema me. Mir... Odsustvo misli... Sloboda beskraja.... Prepoznaj se.... Zal za izgubljenim, razdire od bola kako ga savladati, ne znam. Ni odakle tolika ljubav...ni mora? Zivela bih nezaboravna iskustva iz snova. Ne citaj. Ne izazivam. Samo pijem vodu sa izvora. Budi...jesam...do jedinstva. Virtuelna astralna percepcija. Ravan svesnosti, peta dimenzija. U spinu ludila ekstaze plesa, bljesak svetlosti iskonske sustine. Vrhovna Ljubavna Alhemija. Izvor "biti" potvrda, svrsishodnost zivljenja, slepa vera; svekolika ljubav;izgubljena nada. Podelicu s tobom svoj karmicki san. "Izvoli "sve", molim jedan osmeh nastao iz srca iskrenog," ikada" i "nikada." Nemo... Zelis da cutimo zajedno do kraja i nakon novog pocetka? Potrazicu te, u sebi osetiti, jer mi smo svesnost. Poljubicu prazninu prostora ovim nistvavilom od usana, kojih nema. Dahtacu u borbi za zivot, istovremeno zaustavljajuci dah, plutajuci u svesnosti, nesvesnog. Razoblicicu se rasprsena u jedinstvu, samo mi dozvoli, da te onaj maleni deo, nekadasnje mene nasluti. Kazi mi srce Verovatno je ljubav uzrok svih uzroka i ne dopusta nam da budemo potpuni ako je nema... U kovitlacu svih desavanja izgubljeni, tragamo za necim i bezimo od onoga sto jeste... Ne priznajemo sebi izvorno stanje, prolaznost bola, da li smo toliko beskrajno slepi... Sagledati tananost svilenih niti istine koje prelamaju boje zivota, to je jedina nasa svrha... Svojstvenost hodanja tragom nadanja, verovanje je prastaro u svekoliku ljubav nestalo....ili nije...? Kazi mi, kazi...srce.... Ja... Prosvetljenje U savrsenom miru stoletne oaze vecnost kuca na vrata... Ne odustajem ulazim bez straha nehajno ih zatvaram za sobom... Dozivam sve nepozvane da otvore oci, ugledaju svetlo... Ostvareni snovi zelje neizmerne tinjaju u mraku praznine... Nista je sveukupnost momenta spoznaje. Svetlost neizrecivost zivota... Prohodnost stvarnosti sadasnjeg trenutka je kljuc tajne, onih koji vide... Oci sudbine Dugo cu jos razmisljati o tom i opet necu nista znati koliko god bila budna sklopicu oci zbog drugih, prolazice sati. Kome je jos vreme bitno u svemu, zacetnici vremenskog toka Ona nam je sve i sva, mi smo njena kreacija protoka. Talasa mir u nama, jos uvek smo voda, nevreme, zla slutnja jahaca, uzburkana svest, rapsodija misli, neizbeznost kovitlaca vremenskog kotaca. Bezbrizan dodir, ruke necije, sto prstom ukazuje na put svile, pogled u zrcalo sto blista u mraku, a tamo oci necije... Nirvana Uzburkano plavetnilo se preobrazilo u mirnu prozirnost. Nema reci. Nema zelje, ni sumnje. Sve je utihnulo. Bliska dubina je naizgled da mozes rukama da je taknes. U njoj sam. Nema me. Rasplinuce. Nebo i okean su jedno. Tanka linija ih deli. Osecaj postajanja rastace se u nepostojanost. Voda kada isparava bude vazduh. Tu sam. Ovde gde prestajem biti. Nisam nigde otisla, ni bila, samo sam se probudila. Sirom oci otvaram, jasna slika. Nema boja...jesam, a nisam...jedno...svesnost. Posle tebe Posle tebe vise nikad ista toliko potpuna, a toliko sama. Posle tebe ni dan, ni noc, ni vetar, ni voda, vise nemaju isti miris. Posle tebe budjenje jutrom mi tesko pada, A zalazak sunca setan je u smiraj. Posle tebe jasna slika stvarnosti, koje nema pruza utisak, postignuca. Posle tebe, nisam, zaborav, prazan prostor, sam izvor.  |
