Ti si ona koja traži poeziju u smrti čak i kada znaš da je smrt samo smrt i da nema ljepote u uništenju.Ti si ona koja stvara poezijom svojih riječi,poezijom svog uma,ti si ona koja čuje glasove i koja im se klanja.Ljepota je u tebi,najdraža.i zato voli me,voli usnama tim od smrti,krvlju tompredanom smrti,svojim bićem od smrti.Ti je voliš,ti si zaljubljena u nju.a ipak znaš da nema ničega što možeš ljubiti,da je sve samo trulež,crvi i zemlja,raspadanje,pretvaranje u pravi element i možda je to ono što ljubiš...