utorak, 18.06.2019.
...svakodnevni konfužjuni....
|
...moja djeca su samostalna i ne trebaju ništa od mene.... ni ono roditeljsko "hoćeš da ti mama skuha....ispeče...napravi...." kod njih više ne igra.... zato sam sretna što samo dođu, sjednu, pričaju .... ...ipak, ja nisam toliko samostalna...pa povremeno trebam usluge od svoje djece.... kao npr. da odemo čoporativno u Zadar... ...došla je poruka "samo da se istuširam tako da ćemo bit u okvirno dogovoreno vrijeme" (13,00 sati - op.a) ....negdje nakon 75 min dolazi po mene....u autu njen momak, moj sin i ja...otvorenih prozora vozi po gradu i lijevom rukom vrti po kosi... - samo da mi se osuši kosa da mogu upalit klimu ...blago joj se kad nema mamu ili baku da se deru na nju...upozoravaju na propuh-ubicu, prehladu, upalu malog mozga..... ...krene prema Trogiru - di ćeš ti? - kažem - falila si cestu! - doda moj sin - idemo starom cestom! - i ti misliš da ćeš po ovoj gužvi stić do sutra do Zadra? - zagrinta joj brat - skratit ću put preko Boraje - preko Boraje? To neću preživit (mislim na svoje mučnine u vožnji) - nemam novaca na ENCu - pa platit ćemo kešom - ne mogu se sramotit na auto putu! - kako se može sramotit onaj tko plaća? - pa ne mogu iz auta dovoljno ispružit ruku da dohvatim botun ispred rampe! ...njen momak, sjedi do mene, uzima mobitel...pali igrice i tiho se smješka ....pa mi dobaci - ne možete protiv njenih argumenata! ....zaustavlja se na benzinskoj stanici u Kaštelima.... uzima 50,00 kn goriva... sin izlazi kupuje sladoled....momak se smiješka i tipka po mobitelu.... a ja majčinski vičem za njom - treba li ti para? al me ona ne čuje ...krene i uputi se prema autoputu.....al onome prema Trogiru... trebalo nam je 45 min do njega.... na ulazu joj ENC očita da na njemu ima još 7,50 kn! ... - mislila sam da si nadoplatila ENC u Kaštelima - nisam - pa kako ćemo izać s autoputa? - mogu uć u minus uglavnom smo nakon 2 sata sretno stigli do Biograda.... a u 18 sati i do Zadra ...bilo je skoro 23 sata kad smo krenili natrag kući - možemo li molim te autoputem - hoćemo! samo da natočim gorivo ... 4 min nakon polaska staje na benzinsku stanicu i puni rezervoar pun goriva! - jupi! Uspila sam ispraznit rezervoar. U njemu nije ostalo ni 5 l. Ovo gorivo mi je super. Auto prede, juri...kao da je pun adrenalina - a jesi li kupila bon za ENC - ma uplatila sam ga preko mob-a dok smo večeravali ... koji konfužjuni.... koje komplikacije... koji argumeti....a sve zbog ničeg, odnosno nečeg što se moglo riješit na bilo kojem stajalištu uz cestu? ... i taman sam počela uživat u noćnoj vožnji i laganoj ćakuli, kad odjednom upita - idemo vatat Pokemone? - ajdemo! ...i negdje iza ponoća.... dok su oni jurili s jedne na drugu stranu autoputa na Pokestopu... sjedila sam u mraku odmorišta i razmišljala kako imam veliku i samostalnu djecu kojoj nije važno ono što je nama važno...  ...rade ono što ih veseli da bi zaradili novce s kojima rade ono što ih zabavlja ....a mi mislimo da si kompliciraju život. Kao da im ga mi već nismo dovoljno zakomplicirali? ...i da znate ... Gospa od puta je super Pokestop...za njih...  ...i koja slika za mene...  ...ma baš sam ponosna na njih što su tako dobro ispali.... |
