petak, 11.03.2016.
...vrijeme....
|
…prolazi li i vama vrijeme? ….kao da curi kroz prste… pa se nakon nekog vremena zapitaš koji je dan…koji sat… krećeš kroz život kao izprogramiran robot…hvatajući zrak kao ribica iz akvarija kad ostane bez vode… …dižem se iz kreveta kad mi zazvoni mobitel… gucnem malo kave…i odjurim na posao… vratim se s posla…spiza, kuhanje, pranje, priprema za sutrašnji dan…. …ako mobitel ne zvoni onda se probudim sama od sebe, katkad panično misleći da sam prečula mobitel, ne shvaćajući da mobitel nije zazvonio jer je neradni dan…. Dignem se, gucnem malo kave i promislim na sve obveze koje onda imam, al ne želim ih napravit…jer jednostavno mi treba trenutak da zastanem…. uhvatim zraka… pustim mozak na pašu… ušuškam se i ne mrdam…. i svaka radnja, ma koliko glupa, koja mi ukrade sekundu vremena, jednostavno me nervira… - Koliko je sati? - Ne znam! - Kako ne znaš?  …ni sat ne zna koliko je sati…ne zna ni jel jutro ili je vrime od ručka...pa što bi onda mi znali?…. …prije je za saznat odgovor na to pitanje trebalo samo podignut pogled. Sat je stajao na svakom zidu…na svakoj televiziji na ukrasnom miljetiću… danas, u ovo digitano vrijeme treba: uzest mobitel, upalit ga, preć preko njega prstom da se makne screensaver i vidit koliko je sati… ili pronaći daljinski od televizora, kliknit na botun i pogledat ili maknit mišem pa ti screen saver pokaže sat kad si zadnji put bio na kompjuteru… pa kliknit „pijavi se“ i onda vidjet sat…glupe radnje za pronać odgovor na još gluplje pitanje da bi negdje stigli na vrijeme? … "Točnost oduzima vrijeme." kaže zato Oscar Wilde …. … Zar nije tehnologija tu da nam pomogne, olakša život kako bi imali više vremena za sebe? … a izgleda da, što se ona više razvija, nama je život sve kompliciraniji, brži i ostavlja nam sve manje vremena? … a čini mi se da svi oko mene imaju previše vremena…ne znaju što će sa sobom…pa zovu…pitaju ….jedni su zabavni, drugi su dosadni uvlakači i proždrljivci tuđeg vremena…i to me frustrira…. "Dio našeg vremena nam ukradu, dio izmame od nas, a dio koji ostaje neprimjetno se izgubi." (Seneka) …tako se dogodi da kad ti postave pitanje što bi najrađe radio u životu…ili što je najperverznije što bi radio…odgovor uvijek dođe na isto… sjedila bi na podu …(….) …i ušuškala se i ne bi mrdala …. ....probudi se Elice! Vrime je!  |
