nedjelja, 05.09.2010.
....kalete i lajone...
|
čar svakog dalmatinskog gradića je u njegovim malim i uskim uličicama... kalama u njima su kuće usko nabijene jedna na drugu...susjed susjedu uredno gleda kroz prozor...zbog čega se drži cvijeće....stavljaju se najbolje koltrine...jer treba pazit šta će susjedi reć... ...moja kaleta je tisna ma je lipja nego Londra nima sunca, nima arje.... svaka kala ima neku bakicu...koja po cile dane stoji na svojoj ponistri...čak imaju pripremljene kušine da ne nažuljaju laktove...i promatraju što se događa na ulici... znaju kad je tko izaša van...kad je 'ko doša...što se kroz kalete pričalo...što je koje dite kome reklo... znaju i što se kuvalo u kojoj kući za ručak...i ko se s kim posvađa..a tko s kim popio kavu... Kad nisu imale novaca za kavu...znale bi jedna drugoj "podmećat" mirise i bacat malo kave na vruću ploču...da zamiriše...kao da se upravo kuhala ako je stranac proša ulicom...tad samo konstatiraju da su "jopet smrdljivi furešti u gradu! koji ih je vrag nosa čak iz Jamerike!"" ....a sve drugo su priče koje se cijelu zimu pričaju oko špahera .  polako nestaju bakice....polako nestaju životopisme kale.... sad se samo brzinom munje prolazi kroz njih... i odavno nisam vidila neku ženu u crnini koja stoji na ponistri i gledan van... ....netko mi zazvoni na vratima.... susjeda! - ajme...Tarja Vam je izašla van na prozor..past će na ulicu ...gledamo mi...Tarja stvarno...na 2 kušina leži na ponistri i gleda što se događa na ulici... ponekad laje... ne reži...al grinta... - ala...lajono! skini se s ponistre! - kažem joj ja - hahahaha - odgovori susida - a i tako nemamo ni jednu u ulici. Konačno jedna! - ma ovo je prava lajona! po cile dane je na ponistri i gleda...zalaje...samo nažalost ne može nam ispričat šta je vidila! - a ka da smo znale i šta su one lajone na ponistrama vidile - a stvano nismo znale! Možda smo pretpostavjale po njihovim značajnim ili podsmješljivim pogledima ...ali isto tako nismo znale  novokomponorana lajona....glavno da se tradicija nastavlja..... |
