...nemam pojma kako nazvat ovo večer..... ja došla....vidila da se vani mora pušit i sjela za vanjski stol...kad odjednom konobarica brzinski donese zdjelu kikirikija....
zgrabim malo...i sjetim se da je to jako ...jako loša stvar...i maknem je iza ogromne pivske čaše jednom tipu...
...on zgrabi zdjelicu i stavi je ispred mene
...ja je uzmem ...i vratim je s njegove strane stola
...on je uzme... i bla bla.... kad dojuri konobarica s još jednom zdjelom punom kikirikija
- neeeeeeeeeee - viknili smo svi složno u glas....ona ostavi zdjelu i mi nastavimo s pričom.... povremeno grickajući kikiriki....kad evo nje...uzme zdjelu sa stola i napuni je do vrha...
- neeeeeeeeeeeeee - prestani, molim te - opet smo svi bili složni...i nastavili pričat avionsko - vulkansko-putničko - umjetničke priče ....kad evo nje opet i zdjelice pune kikirikija
- hoće li se više umorit?
- neće!
- ma nestat će joj kikirikija
- neće!
- ma hoće!
- ma neće imaju kikirikionicu iza kantuna
...a Partet je svirao...njih troje.... i odjednom dođe tip i pita može li dodat malo svog saksofona....
.
....e sad je već kvartet...ulazimo unutra.... svugdje te okupira ili muzika...ili kikiriki....
saksofonist naslonjen na šank...gleda put klavijaturista...i ubacuje se ....savršeno se dobro ubacuje ...a mi slušamo...i nesvjesno ubacujemo u sebe kikiriki...
- kakav je ovo izlazak u kafić? Svima puna usta kikirikija...niko ne može govorit jer žvače ili pljuca kikiriki oko sebe dok govori... kuda ide ovaj svijet?
...odjednom Pjer...koji je sjedio u kantunu izvadi usnu harmoniku iz džepa i tiho počne pratit svirku....
problem je gdje bi stao da ga bolje čuješ...(a i da si što dalje od kikirikija)
...i sjedne Pjer.... a ja se okrenem gazdi i pitam: - a gdje je bubnjar?
- a di bi ga ti ugurala?
- pa stane...ondje sa strane :-)))
.
...nikad nisu prije svirali zajedno...na kraju Koča niti ne zna predstavit saksofonistu jer mu ne zna ime...
al njih pet je sviralo s posebnim guštom....a nas desetak je pratilo svaki ton s uživanjem.... a oni s ulice su ulazili zapljeskat....
....negdje oko jedan ujutro...oni su prestali svirat...a kikiriki je još uvijek nadolazio.... izmaknem se ja...kad odjednom čujem pitanje:
- hoćeš špice???
- neeeeeee
...i zapita se čovjek šta znač Partet? ...pa nikad ne znaš koliko će ih bit! ... i koliko ćeš kikirikija pojesti....
čemu radimo?? ....
- radimo jer je to korisno..
- radimo jer nam to donosi novce
- radimo da bi sebi osigurali bolje uvjete života
- radimo da bi stvarali i da bi postali bolji ljudi.....
... i stvaramo tako nešto cijeli život ...odemo na posao...i kad se vratimo umorni kući ...dočeka nas slika...
.
...."paket prilagođen svima" ....kakva seljačka reklama....takav i paket!
...netko je prekopao cijelu ulicu i malko se "naslonio" na zid dvora....i sve lijepo zatrpao i napravio da bude kako je i bilo....iza njih je ostala "mala" kutija, bez ikakve oznake što je u njoj i bez ikakve oznake vlasništva....
tko je to??? postaviš si pitanje....i pozoveš inspekciju...komunalce.... i svi ti se čude da ti to ne znaš kad je na tvom zidu.... i čudom se čude jer oni znaju tko je i odgovoran...,
svi sve znaju....a znamo i mi kako izgleda kad se treba kopat ulica...onda se to danima buši...pa se postavljaju kabeli...pa se još danima zatrpava...ovo je bilo brzinski.... u vremenu kraćem od mog radnog vremena.... ko lopovi.. samo usred bijela dana...
...i šta tad napraviš? ...pa obratiš se pismeno onima za koje misliš da su odgovorni...pa se obratiš svima živima...pismeno i usmeno....al odgovora ...gle čuda...nema....
...ali zato odjednom svi imaju tvoj broj mobitela...pa zovu....oni što su kopali deru se na tebe jer tko si ti da se buniš protiv njihovog rada.... odgovorne institucije suosjećaju s tobom (usmeno)... i daju ti prijateljski savjet: "srušite to!" ..."ono čega nema, toga ne treba ni biti!"
...i obratim se ja odvjetniku.... i postanem pametnija...
Poanta priče.... nekome treba par sati da nešto napravi protuzakonito....a tebi treba 5 do 10 godina da po zakonu toga dovedeš u red....
ili se pozovi na "građansku samopomoć" i sam poruši tuđe....
...i sad mene peče savjest da srušim nešto što je neko bezobrazan napravio??? ...možda i hoću...a možda i neću.... zavisi koliko će ova južina trajat...a imam i rok...Zakonski rok rušenja tuđe bezobraštine....(ma zamisli to!)
...falila sam....puno sam falila... ne treba zvat policiju da netko ometa privatni posjed.... trebalo je zvat policiju i prijavit da je neko postavio bombu....onda bi se to samo srušilo.... (i opet dok sam ja na poslu)
...i vraćamo se na naše pitanje...Čemu radimo?
Pa jednostavno...radimo da bi drugima omogućili da bezobrazno iskorištavaju sve ono što mi svojim radom stjećemo..... i čemu onda radit? ...pa ničemu! Da nisam išla na posao....da sam stala u kući...ne bi mi nitko stavljao ništa...jer bi im se zaderala s prozora i tako ih otjerala...
Rad je od majmuna napravio čovjeka.... i sad naš rad od nas pravi majmunima....
e neće moći! .... neće moći ove noći :-)))
.
....sva prepiska s imenima i prezimenima odgovornih može se dobit na mail: nabrzaka@gmail.com
- ni jedna pločica u kupatilu nije puknila :-(
- nije ili je?
- da sam Vas molila da mi pazite na pločice sigurno bi pukla bar jedna i to ona di se najviše vidi!
- to bi bilo sigurno! Što bi mi više pazili to bi Vam pločice više pucale.
...krov je na krovu....ja sam na kauču....krovar je iz Sarajeva, sluša jazz i ne beštima ....nešto nije kako treba u ovoj slici??? .... ah da...ja sam još uvijek na kauču :-)))))
...i ovaj mi se tanjur belji! ....
.
...nema me malo kod Vas....a nema me ni na mom blogu.... razlog su razne kontrole, inspekcije ...bla bla bla...
dijagnoza je:
službeno radim po zakonu
privatno radim protuzakonito (možda da ...a moža i ne)
ali jedno je sigurno.... krećem u napad na B.net s osobitim guštom :-))))
...a sad idemo malo vanka...zaslužila sam :-))) jel da da da....????
.
...legla na kauč....kćer legla do mene....a Tarja odmah uletila između nas
Ulazi mi sin u dnevni boravak ...nasloni se na šank i kaže:
- Pomozi mi Bože! Tri kuje na kauču! :-))
....eto...i volat imam ne bi li neko zapiva ispod moje ponistre ...
...još jedan dan.....
P.S. Moram priznat da trebamo bit sretni jer puno vrijedimo! Kad Ministar plaća kaznu za upaljenu cigaretu ...onda ona iznosi 100 kn, a gazda plaća 500 kn....Kad ja zapalim cigaretu u kafiću onda ja platim 1.000 kn, a gazda 15.000.... wooow.... koliko vrijedim... i tko kaže da ne smijemo bit zahvalni na tome?
.....kad je moj rođak dobio novu sobu (bio je mali...možda 3 godine) .. ujutro je tražio da ga vrate u njegovu staru sobu...
bio je neutješan, plakao je.... i nikako nije mami mogao objasnit razlog ...i na kraju je rekao: :
- ali ne mogu spavat u ovoj sobi. U njoj su drugi NOĆOVI!
....godinama se u obitelji ponavljala ta rečenica..... i analiziralo se što su to "drugi noćovi" ....
...i evo shvatila ja....tek u drugom tisućljeću.... shvatila sam dok sam ležala na tuđem kauču...u drugoj kući.... vrtiš se u ...namještaš kušin pod glavom...al nikako da se opustiš.... šum s ulice... nepoznati zvuci frižidera... ne prepoznaješ stvari u mraku...a mirisi posteljine su neki na koje nisi navikao...a zvukova od svuda
...i vrtila sam se tako.... vrtila...i nisam mogla zaspat ...ovdje su skroz drugi noćovi!
.
...ma naviknit ću se i ja na druge noćove.... :-((
Hitno tražim mlade i jake muške osobe za razvaljivanje kreveta!
Dopušteno je probijanje stropova i zidova!
Šifra: Učinimo jedan veliki "BUUUUUMMMMMM" zajedno
p.s. ...skroz sam ozbiljna...i gori mi pod ....!!!!
...subota...pred Uskrs...bila je jako naporna.... trebalo je čakat za red na sirnice u Kirigina.... a bogme sam čekala 35 min da se ispeću
.
i onako ih vruće donila doma...gdje su nestale u 1,3 zalogaja... kraće su trajale...nego što su se pekle :-((
ali zato je moja mama lijepo obojala jaja.... ma bravo!....
...i onda je počeo umor...najprije kava...pa rad...pa odlazak pred oltar Caffe bara Ely ...gdje je za PDV sviralo tri muzičara .... kad kažem za PDV... mislim na nas 23 koji smo ih slušali....
ulazak u sam kafić ...ma pogledajte sami
...problem je bio u tome što je svirka iz kafića prenošena diretno na internet pa su meni počeli stizat SMSovi tipa:
"Da li ti imaš crvenu majicu?" ..."Mahni" ..."Ajde se prošetaj ispred kamere!"
(bilo je i onih gorih...ali nećemo o tome na javnom mjestu....) ...sve dok Jase u kameru nije zamolila Ivanićgrad i Dubrovnik da se smire :-)))
...i tad su počele padat izjave:
„Čoviće, ne mogu virovat koliko si pametan! Da si malo pametniji bio bi priglup“ ….ili … „ti imaš kondicije zato jer si trenirao u vaterpolo klubu Lečevica! … A ne, ne vrijeđaj me, ja sam bio član jedriličarskog kluba Lečevica! Ja sam iz središnje Lečevice!“*
...i dok su meni zabranjivali jesti kikiriki ...otkrio se nevjerovatan talent: 2 u 1.... bas flautistica
... a svirka je bila ludilo brale.... dok nisu ušla dva engleza...privučena zvukom s ulice i ustanovili da nikad nisu slušali bolju svirku...i nikad nisu bili u manjem kafiću.....
...eto...Buža je dobio tako depresivnu pismu da je izaša van kidat vene... ja sam opet uslikana s pivom u ruci ...a Jase je ljuta završila svirku...pa se malo ljutila na one koji su svirali :-))
....i onda smo u 2 ujutro hranili nečije pačiće...šetali pekinezere.... i tad mi je sinilo da je Uskrs...a da ja nemam kolač.... pa sam nabrzaka raščepušala jednu čokoladnu tortu .... (nije bilo vremena za pravit biskvite )
.
...brat je bio u nedoumici između raščepušane torte i pristojnih krempita ...a Tarja je slinila nad čokoladnim jajima ...
....i tada ...nakon teške prežderačine...trebalo je nać kafić.... a otvorenog ni za lijek, a ako je i bio otvoren bio je pun mlađarije..... ali nas je srećom ispred svakog kafića...po Zakonu o spojenim obrvama" čekalo parking mjesto....
...ah...da...i zahvaljujem se Borgmanu što me s otvorenim kišobranom otpratio iz kafića do vrata od auta... kavalirština vrijedna divljenja .....
....ah da ...naslov posta je: Hodočašće Od šanka do šanka po Zakonu o spojenim obrvama! ....
P.S. Ako Vam se čini da sam smušena i da ne razumite što pišem...moram Vas izvijestit da od prekjučer nemam kupaonice, a od sutra ni kreveta.... kad ću se vratit normalnom životu.. ne zna se... tko je kriv ...zna se ... i to je ono što kida živce :-)))
"Onome tko je izmislio blog treba dat Nobelovu nagradu! Svi su našli misto di mogu srat do mile volje, a ja ih ne moram ni slušat ni čitat!" moj sin, 26.4.2009. u 13,13 sati
....
...priznajem!...:-))
"...to platit će netko
ni kriv ni dužan
kad ruku mi da....
Moja zabrinuta mama
"Ajme dite moje, gledala sam na TV-u kako u Engleskoj varaju dicu i odvode ih u sotoniste..."
"Ma mama, po tome su sve babe kod nas sotonisti! Nose samo crninu, kolju kokoše i deru se za mladima "Đava te lipi nosaaa!"
Mala Vještica: Moja mama kasni tako sa stilom, da to nisu istine!
Svjetlo sa tamom,
oblak sa modrinom,
vatra sa križem što se ruši,
suza sa okom koja plače
ti spavaš sa mnom,u mojoj duši.
Čamac sa morem,
kruh sa vinom,
pjesme sa grlom presječenim,
ruža sa sjenom u tvom krilu
ti spavaš sa mnom,negdje u meni.
Jedro sa vjetrom,
snijeg sa planinom,
jesenje magle s nespokojem,
trava sa rosom,otok sa morem,
ti spavaš,spavaj milo moje.
Usna sa usnom,
srebro sa zlatom,
usnula ptica ispod granja.
Probudiš li se,probudit ću se
i zato sanjaj...da te sanjam...
Zvonimir Golob
....waaaaaaaaaaaaaa...
I ništa te kao ne boli
Dan je kao sunčan.
Ti si kao veseo.
Prolaziš, kao ne vide te.
Svima je kao lijepo.
Svima je kao dobro.
Svima je kao ludo.
I ti si kao sretan.
Živi se kao u miru.
Ptice su kao slobodne.
Budućnost kao na dlanu.
Savjest je kao čista.
I suncu je kao jasno.
O, srce, kao pjevaj.
Svi se kao brinu o svima.
Svatko je prijatelj kao.
Svima je kao stalo do tebe,
i do svijeta.
I dan kao ode.
I ti se kao smiješiš!
I ništa te kao ne boli.