subota, 09.01.2010.
…u carstvu tišine….
|
…neki ovdje znaju…i hvala im na trudu…a neki ne….da sam prije 2 mjeseca imala upalu ušiju… upala koja se liječi 15-ak dana…ali s kapima kojih nije bilo nigdje za kupit… …zaprepastila sam se koliko ljudi je…kad je dobilo moj SMS gdje ih molim da mi kupe kapi…momentalno ustalo sa stolice i počelo obilazit apoteke…. jedan je čak poslao sina u Sloveniju…a onda je osobno otišao u Italiju…i kad je našao sprej (al ne i kapi)..jurio je da pređe granicu prije 20 sati da mi brzom dostavom to što prije pošalje… …kad mi je zazvonio mobitel…i kad sam s druge strane čula: - e hebi ga, nisam stigao do 8! …nisam imala pojma o čemu tip govori…a i slabije sam ga čula…tila sam ga poslat kvraguc jer mi se obraća s nekim beštimama…..tek sam to …debelo poslije shvatila… …uglavnom tada je počelo… naglo bi…uglavnom popodne….vidjela da ljudi oko mene otvaraju usta….al ne bi čula glas…i tad sam shvatila da mi u glavi šumi more…. čula sam šumove oko sebe…al ne i tonove onih koji su mi se obraćali…i jednostavno bi čitala s usana…. i išlo mi je to besprijekorno neko vrijeme….osim što nisam mogla sina razumit što govori…. ….a ja….ja sam slušala šum mora u ušima..povremeno bi mi učinilo neko „plop“ u uhu …i tad bi čula i glas…ali ne i nužno razumila…a kad bi šum nestao…tada je nastajala totalna tišina…..u kojem sam čula samo svoje disanje … slušala sam se kako dišem….al zvuk ne dolazi iz van…nego negdje iz dubine glave….isto kao i lupanje mojih potpetica po drvenom podu….. često možete u filmovima čut disanje čovjeka ispod mora…e to je taj zvuk …samo što ne dolazi iz van… svaku vibraciju osjetiš bez greške…i sad dok ovo pišem…osluškujem udaranje kiše o prozor…ops…zapravo čujem moje udaranje noktima po tipkovnici (a šum mora mi je u cijeloj glavi)… …malo je lijepo…jer se nekako totalno isključiš iz stvarnog svijeta…i odlepršaš u neki unutarnji svijet…. …malo je jezovito…jer se nađeš u situaciji, kao ja na Badnjak…dok sjediš za katedrom fakulteta… ispred polupune dvorane (a to znači par stotina studenata) koji su daleko od tebe…a ti čuješ samo silaženje niza skale…zvuk stolica…i urnebesno neugodnu buku iz tvog grla… dok pokušavaš progutat slinu ne bi li što čuo…al zalud…i samo gledaš oko sebe….da li ko reagira na tvoje „zvukove“…neugodno ti je…al sjediš 2 sata za katedrom i ne čuješ…te me Boga ništa….samo pametno klimaš glavicom…  . …istovremeno…kako sam slabije čula…tako sam počela sve tiše i tiše govorit… ima tome i mjesec dana kad su na kavi rekli da me uopće ne čuju…. evo ja i sad s kave….derala sam se na sav glas….tonovi mojih riječi su divljali po mojoj glavu …koliko sam se derala…ali sugovornik me nije čuo…i s vremena na vrijeme je pristojno pitao da ponovim :-) (čula sam da ne smim pisat o kavi :-))) ….ipak, samo povremeno pitam ljude da mi nešto ponove….a sinu se dreknem: „Ne čujem!“ …povremeno on dođe i stiša mi TV …(jer ni 58 uvijek ne čujem) …a onda ja provjeravam na koliko je ton da vidim da li je TV stavljen na „mute“… ..u ponedjeljak idem radit…i bit će veselo…. …u ponedjeljak idem u doktora …pun mi je kufer više….oglušit ću totalka zbog kapi za uši koji ne koštaju ni 20 kn?....a ja plaćam 40 kn 2 puta sedmično da mi isperu uši ne bi li mi sprej bar malko pomogao: - kako je sa sprejem? pita doktorica - čisti spa relax! Najprije čujete šuštanje dok se kapljice spreja ne pretvore u tekućinu, zatim šum mora …a onda nastupa nirvana…u kojoj čujem samo svoje disanje…. . …a u mom novom svijetu….sve bi bilo lijepo da se ne javlja čežnja…. a koliko god jako stisla slušalice…gubim i muziku :-(… Feel Me Touch Me Heal Me |
- 01:13 -
Gukni ako si faca (13) -
#
