srijeda, 21.05.2008.
...probna kavica....21.5.08....
|
….i opet se vozamo u autu….kvraguc i auto…al' trebalo je ić skinit malko punata…. I sad..znate već kako izgleda kad muški skidaju punte…pričaju se lovačke priče…. - broja sam do 20 a onda sam sta' - a koliko ih je još ostalo? - Ma nije skinio ni petinu... …odjednom na radiu neko daje raport s «dana boba u Kaštelima»…i svi su zašutali - Soniboj je napravio njoke od boba i to je bilo nešto nevjerojatno – kaže muški glas - Kakvog su okusa te njoke…znate li kako ih je napravio – pita spikerica - Nevjerojatan je okus, kao da jedete sami bob – govorio je i dalje muški glas - Ma jel ovo Antun priča? – priupitam ja – Soniboj je tip koji kuha savršenstvo, a još bolje pravi nakit od zlatne žice - Muči da čujemo - kaže sin i nastavi slušat priču o bobu…a ja uzmem mobitel i zazovem Antuna. Normalno tip se nije javio….kad nije prošlo ni 30 sec…zvoni mi mobitel - Vi slobodno možete u političare…šta će vam kuhari – kažem ja umjesto pozdrava - Hahahahaha gđa Ely, a čuli ste? - Jesam! - A kako Vam je sin? Da li je stao na noge? - A morao je odma prvi dan! Znate kako je jadničku bilo kad je znao da je prepušten meni na milost i nemilost - Hahaha a 'ko će vama na kraj stat gđa Ely! Glavno da se on oporavlja! - A slušajte, odmah sam mu rekla da sam ja najškolovanija bolničarka koju je mogao dobit, samo da imam jednu manu, a ta je da se apsolutno ne razumim u medicinu. A kako se ni po sestara ne razumi, onda nek' smatra da je dobro prošao - Ajde, ajde da mu nije mamice ne bi on još mogao hodat! ….parkirno mjesto je čekalo! Nevjerojatno al istinito…i odvede mama sina u njegov kafić… uzvici oduševljenja - Evo ga!...da li si živ?....kad ćeš doć u normalu?.... – pljuštalo je sa svih strana - A gospođa mama će? - Jednu kavu s jako puno ljubavi što sam ga živog dovela! - Daj joj veliku kavu, onu našu, s malo mlika – viče konobar - Koje mliko??? Da ti nije palo na pamet! - Onda donesi svježi šlag -. viče šanker ….svježi šlag je stigao u trenu….i kavica….  ….- Ma moram otvorit kafić samo da mogu tebe zaposlit ka konobara! - Nažalost gđa Ely već sam zauzet! Idem na Tahiti! - Ajde pa mi pozdravi koji tsunami, a ja ću ti objavit sliku na blogu da je ovdje nemoguće doć do kavice s ljubavlju! - Šta će Vam blog? Eno Vam knjiga žalbe pa upišite u nju: Pogledaj www.blog.hr - Ko će pisat? Da li si ti normalan????? - Od kad piše blog vjerojatno je zaboravila držat olovku u ruci – doda sin ….on nije mogao više sjedit…i vratili smo se kući…kava nije popijena do kraja! A i ko bi je mogao popit….pogledajte konobara!....ah da….još mi je i raskopčao košulju i pokazao bujna prsta - ko te to depilirao a da to nisam bila ja – vrisnila sam kad sam vidila da nema ni jedne jedine dlake :-) P.S. Ako vam treba tjelohranitelj...preporučam se....ja sam se dokazala uspješno odbijajući ljude i čisteći prolaz da mi dite nitko ne lupne niti ne gurne :-))  Moj sin: e moj pas, blago se tebi! Tebi daju jest i puste te van! Meni samo daju jest :-(( Tarja: a to što ja moram njuškat tvoje noge???? |
