Elektro kuhinja

Nakon što smo se nekoliko dana muvali po ulacama grada, ispijali kafu, pivo i klopali kebabe, falafele i švapske specijalitete, došlo je na red jedno visinsko upoznavanje. Moja želja još od pre nekoliko godina, napokon se ostvarila.
Čekali smo da nas vreme posluži, što se i deslio posle (samo!) nedelju dana.

Fernsehturm Stuttgart

Štutgartski tv toranj je po mnogo čemu značajan. Prvi je u svetu građen od armiranog betona i poslužio je kao model za sve ostale tornjeve. Za sve to je zaslužan jedan potpuno genijalan lik-građevinski inženjer Fritz Leonhardt (citiran u mnogim fakultetskim udžbenicima), inače graditelj mostova. Po njegovoj zamisli, toranj je osim svoje osnovne funkcije kao primopredajnik, u isto vreme i turistička destinacija, sa restoranom i platformom-vidikovcem. Bilo je potrebno samo nekoliko godina da se kroz ulaznice (trenutno od 3 evra opo osobi) amortizuje cela investicija, te je ovaj model poslužio i ostalim bitnijim tornjevima (Space needle-Seattle, CN Tower-Toronto, Fernsehturm-Berlin ). Izgrađen je daleke 1956.godine, a visok je 217m. Može se uočiti iz bilo kog dela grada, ima ga na svakoj razglednici a viđen je i u jednom H&M-u kao fototapet. Sve u svemu, štutgarćani su ponosni na njega-a imaju i zašto.

Biciklom pored Nekara



Iako grad Mercedesa i Poršea, gde svi voze bar jedan od dva pomenuta automobila, najbolji način za upoznavanje Štutgarta i okoline je-na biciklu. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan. Nemačka je jedna vrlo prijateljski nastrojena zemlja prema biciklistima. Svuda, ama baš svuda nalaze se biciklističke staze, a onim retkim danima kad zasja sunce, Nemci kolektivno izvoze svoje super-opremljene bicikle, sa svojim super-kacigama, hi-tech odelcima, i onim specijalnim koferima koji služe za skladištenje hrane, odeće, prenoćišta i ko zna sve čega.

Tako smo i mi jednog lepog i sunčanog dana uzjahali svoje bajkove i pravac Ludwigsburg.

LB je simpatičan barokni gradić na nekih 15tak kilometara od Štutgarta, do njega se može doći za 20 minuta S-bahnom (to mu dođe kao neki prigradski prevoz vozom), ili pak biciklom, treba oko 2 sata dolinom reke Nekar, dužim putem. Preporučujem ovu drugu opciju, naravno. Reka, sunce, vetrić, na jednoj obali vinogradi, na drugoj šumica, i nigde, za tih 20 kilometara se ne sretnete sa automobilom. Jedna pauza za sendvič, nekoliko pauza za uzdahe na lepote krajolika, jedna plaža pored Nekara, kasnije šmekanje biergartena u kome će se jesti prava švapska weisswurst ( ili domaća bela kobasica) i piti neko dobro pivo, i dan je savršen. U LB-u smo posetili dvorski kompleks, koji izgleda kao iz bajke, sa baštom, fontanama, jezercima i retkim pticama.

Tog dana smo preverglali sigurno 40tak kilometara. Narednih dana usledilo je lečenje trtične kosti u vidu sedenja po kafanama, ispijanju fine kafe i odličnog piva.


Schloss Ludwigsburg:

U pokušaju da se aklimatizujem na novi talas tropskih temperatura evo nekoliko reči o tome kako sam provela prethodne tri nedelje.
Kao veliki obožavalac Nemačke, biću vrlo subjektivna, te ipak oni koji nisu fanovi, neka me razumeju.

Odlučili smo se za low-cost avio kompaniju, germanwings koja leti direkt do Stuttgarta tri puta nedeljno, pri čemu cena zavisi od toga koliko rano rezervišete. Samo putovanje je prošlo ok, nema klope na letu, tj. ima, ali se plaća, tako da je preporuka, ko leti jeftino, nek se prethodno najede.

Nemačka nas je dočekala tradicionalno ogrnuta u kišu, oblake, i dosta hladnije vreme. Moram priznati, temperatura od 18-20 stepeni mi je prijala, s obzirom da mi je ovo leto bilo pakleno toplo, te sam zaklučila kako su severne destinacije ovog puta prava stvar, umesto mora.

Štutgart je grad-meka za obožavaoce četvorotočkaša. Upravo na ovim prostorima napravljen je prvi motor i automobil. Kao nezaobilaznu turističku destinaciju predlažem Mercedesov muzej, u kome će svako pronaći ponešto za sebe, pa čak i oni koje automobili ne zanimaju, ov je apsolutni MUST, i spada u gradske najveće atrakcije.
Muzej je grandiozan, na nekih 7 spratova i prikazuje istoriju mercedesa sa najbitnijim istorijskim događanjima koja su pratila razvoj ovog automobila od samih početaka do današnjice. Foto-priča govori sama za sebe:

Dugoočekivana viza je posle dosta muke juče pristigla u pasoš, a ja sam napokon mirna. Putujem na pravi godišnji. O da. Na truli zapad-kad svi na jug, ja severozapadno. Vreme tamo je hladnjikavo, ponekad kišno, u retkim momentima sunčano.




Idem da:
- vozim bicikl,
- šetam se
- kafenišem
- pijem dobro vino
- pijem odlično pivo
- upoznajem gradove
- kupujem na rasprodajama
- ček da razmislim još malo...

Na slici je grad meni prirastao za srce- Stuttgart.