četvrtak, 30.12.2010.
Sad su kao žene komplicirane
Dan kao i svaki drugi. Nekome divan,nekome užasan..ali kao i svaki drugi.
U mom slučaju divan.
Probudum se misleći na njega. Jedva se suzdržavam od uzbuđenja da ga vidim danas.
Napokon,spremam se..nađemo se. Zajedno smo,konačno..nakon dužeg vremena,dolazim kući,sva sretna,ozarena..
Naravno,nisam ni došla doma,već se dopisujemo preko laptopa..
Odjednom,usred ničega,dođe do tog jednog malog trenutka ljubomore,toliko mali ali sruši protekle sate,lijepe sate s njim..
Za dobrobit veze,kao i svaka zaljubljena žena,ispričam se. Ipak,nije neka strašna stvar,ako njemu to znači,neka mu.
Ali ne,njemu to ne znači ništa.
Ludim,nerviram se,grizem samu sebe..
Hodam po kući i razmišljam kako može biti tako sebičan. Primirujem se
Ostavim ga da se smiri malo,neka mu dođe do glave..fascinantno je kako sporo zaključuju neke stvari..
Idemo ponovo..
Ispričam se još jednom,a uz ispriku pregršt lijepih riječi..
Mislim si,uspjela sam..kad on ponovo istu priču priča.
Odustajem,vrijeđam ga..
Govorim mu sve što trenutno osjećam,gadost jer misli samo na sebe..
Dok mu se ja ispričavam,on me ponižava. Kad uzvratim udarac,onda sam ga vrijeđala( on kao mene nije -.- )
Ah,muški...
Hoću riješit stvari,on se povlači,a zatim očekuje mirnu sitauaciju. HALOO,ja sam žena..ignoriraj me i bit će još gore..
Govorim mu kako sam ja pokušala ispravit stvari,a on je bio bahat i arogantan. Sad je njegov red,a ne misli li se potrudit..jbga.
Nema odgovora...možda mu je nešto došlo do glave..ili nije?
Zašto je muškarcima toliko teško reći oprosti? Zar će zaista prije pregaziti ljubav zbog ponosa nego ponos zbog ljubavi?
I onda smo mi komplicirane.
- 18:56 -