Mišljenja su tuđa oduvjek me gnjavila, u mom svijetu vrijede samo moja pravila!!!
30.04.2006., nedjelja
SVADBA
|
Jučer i noćas sam bila na svdbi! Zanimljivo, zar ne! Jedan dečko, sviđo mi se jedno par godina, nisam ga vidla stoljećima i jučer ga vidim! Visok, crn baš onak kak treba bit, a najveća je zanimljivost u tome kaj mi se fakat više ne sviđa... Nije do toga da se poružnio, naprotiv, proljepšo se još, čak je i gitaru naučio svirat (kaj kod mene svakako pali) ali jednostavno me više ne zanima! Kako je svadba išla svojim tokom, na početku sam umirala od dosade! Svi znaju mene, a ja nikog neznam! Govorili su mi: Jooooj, a si ti ona Jasnina; ja sam samo sa smješkom odgovarala, ahaaa... Na kraju je ipak bilo dobro! Nakon silne dosade došao je sekin kum, tek je onda počela prava zabava. Ne zna se ko je više baljezgo, on ili ja... Ima jedan zanimljiv događaj koji pokazuje kako su plavuše smiješna stvorenja, pogotovo pod utjecajem alkohola: MLADENCI DOLAZE U SALU, ODRŽAVA SE ZDRAVICA, NO MI KAKO SMO SJEDILI U NAJIZOLIRANIJEM DJELU SALE, DI NAS NITKO NIJE MOGAO VIDJETI KAKO SE GLUPIRAMO, NISMO ZNALI ŠTA SE DEŠAVA, SVI SU ŠUTILI I PILI A ODJEDNOM JA ZAJUŠKAM IZ SVEG GLASA! KUM JE SKORO PAO POD STOL OD SMIJEHA!  Bilo je tu još provala, kao i vic na račun jednog Hansa iz sekinog djetinjstva, hehe:  Išli se Hans i Haso i Mujo nadmetat ko će se moć posrat bez stenjanja! Ide prvi Hans zastenje i ispadne. Zatim ide Haso zastenje i ispadne i na kraju dođe Mujo, sjedne na WC školjku i počne pričati stenjajučim glasom: Haaaaaans, imaš li ti maaamu; Hans će:NEMAM; Haaans, imaš li ti taatu; NEMAM, Haaaaans imaš li ti seeestru, NEMAM; Haaaans, imaš li ti brata; NEMAM! Ahhhhh siroče!!! Stvarno je bilo smijeha. A pogotovo zato kaj smo bili u zagorju pa slušajuči ono zagorsko narječje stvarno mi je izazivalo smijeh: Bumo tancali; Pa di si je; Kaj se tu poveda; (...) No da se VRNEM na početak priče: onaj dečko, ne! Pital me za ples, i ja ajde, pa nebu me grizel!!! Počnemo mi plesat i on započne razgovor: SE TI KAJ SRDIŠ NA ME??, a ja na rubu smijeha: NE ZAŠTO?? On: PA KAJ JA ZNAM, STEKEL SAM TAK NEKI DOJAM! Ja: NE LJUTIM SE, KAJ BI SE LJUTILA, PA ZNAŠ DA IOVAK I ONAK NISMO U NEKOM KONTAKTU... On: MA KAJ JA ZNAM, KAŽEM TI DA SAM STEKEL TAKAV DOJAM.. Ja: JOOOJ, MA NIŠ SE NE LJUTIM. Pričamo mi dalje i pita me di izlazim, ja mu kažem i odjednom me pita točno ovim riječima: PA ZAKAJ TI NE DOLAZIŠ ĆEŠĆE V ZAGORJE, ZAKAJ TU NE IZLAZIŠ, TU BAR MOŽEŠ TANCAT DO ZORE AK TREBA! Ja već na rubu plača skrivam se da ne puknem od smijeha odgovaram na brzinu: DA, U ZAGREBU SE FAKAT NEMRE OSTAT DO ZORE VANI... Da skratim, bilo je dobro, nisam pala na njegove riječi ovaj put, ma da me dobro stisnuo uz sebe kad smo plesali! Kad sam se vratila kum me pito kak sam ga samog mogla ostavit, ja sam se sam nasmijala, a nešto prije nego kaj me taj dečko pozvo da TANCAMO mi je reko da ga hvata smijeh ćim vidi tog DEČECA... A kaj ćete, u svakom slučaju da nisam otišla oko četri mislim da bi zaspala u tanjuru punom riže! ZAHVALJUJEM SE SEKI I ŠOGIJU KOJI SU NAS SPAŠAVALI SVAKIH PET MINUTA PORUKAMA, TAKOĐER I KUMOVOJ MAMI KOJA NAS JE OBAVJEŠTAVALA O REZULRATIMA IZ RIJEKE... DIIIINAAAAAAAAAMOOOOOO, MOJ DIIIIINAMOOOOO!!!  : Do skorog pisanja (ja se nadam) šaljem vam  |
