petak, 17.08.2012.
PREKO TRNJA...
...do kupina. Ma milina... Nekoliko metara dugački kupinjak nalazi se neposredno u našem susjedstvu. Možda zaboravljene, ali ne u potpunosti. Mi smo ih otkrili vrlo brzo nakon što smo se doselili i nisam vidjela nikoga drugog da ih bere. Hvatam Juniora za ruku i kažem:
- Idemo. Idemo brati kupine.
- Idemo bati kupine. - ponavlja on za mnom.
Stoji iza mene i čeka dok se ja borim s trnjem i pokušavam se probiti kroz mrežu kupina. Nestrpljiv je, a ja ne mogu odoljeti da ne uberem još samo ovu jednu.. i ovu.. Evo, ovaj grmić je posljednji... obećajem. Okrećem se, a Junior se sav spetljao u visoku suhu travu. Krenuo je za mnom, valjda mu se nije više dalo čekati. Prilazim, otvaram mu ručice i u sekundi su pune ljubičastih bobica. Samo šuti i stavlja jednu po jednu u usta.
- Doći ćemo i sutra. - kažem.
- Doći ćemo suta. - ponavlja on za mnom.
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
- 12:44 -
