Želim ti priznati, možda nije baš pravi čas
Jer bojim se glasova, koji mi govore
Da još ima nade za nas
Sjedimo po sredini, a oni prolaze...
Oni jure svud oko nas
Pitam se čemu služe ... ove bijele crte
Koje spajaju gradove, oni žive svud oko nas
Ja želim vikati, vikati na sav glas
Slušaj me ljubavi, ja u nama ne vidim spas
Ali riječi ne izlaze, ne dok ti gledaš me
Zatvaram oči, možda tako lakše je
Šutiš dok ispričavam se :
Da sada je kraj
I tada ponoso na uho šapneš mi
Bye, baby, bye bye.
Prekidi su uvjek grozni. Dali su lakši kad su kratki? Ili volite duge rastanke pune bola i suza?
|
