some jedan. ona ne gleda na tu stranu. neće nikad ni pogledat. možda zrcalni odraz bude uhvatio oko, pa ti se za tren svidi. i pomisliš da je privlačna energija i da se može razvijati.
i onda vidiš o čemu se radi, nije ti jasno zašto i kako i kuda i kamo i k. i zabole te…
pustiš, misleć' nek' one se odluče, nek' skontaju* i shvate (se, sebe) više, no to ne dolazi i nema i ne postoji. nikad. jedino odraz.možda
možda, ipak, tamo negdje i nekad i htjedne se neka okrenuti, osvrnuti, ovaj put bar za malo duži moment (a onda to više nije moment) … a dužeg je lakše uhvatit i držat se za i…
i vidiš da zapravo i ustvari nisi pustijo , možda samo pokopao, i dobro ti, ali vraća se i reže, u ključnim i iznenadnim trenovima…
ima jedan stariji, malo i zna i zaista i odista je pustio, ali ne na neki obrambeni, bijesni, očajnički način, pustio je da se same se i strpljivo čeka ne čekajući, živi i uživa i koristi… i one dođu i odu(možda prečesto) nije im jasno potpuno prihvaćanje i boje se i ne znaju i kompliciraju. i onda im on kaže, samo napomene, da same sebe ruše i gube se i da je on tu…
odlučujte i kontajte i kombinirajte… kako god ti misliš da je najbolje za tebe. nema pecanja. i nema bolnih nervnih impulsa…
a valjda sve to s godinama dolazi…
mislim ako imaš pravilnu podlogu, a ako nemaš onda i ne razmišljaš o tome. uopće. il drugačije. bez biti.
nekako zbrčkah. neshvatljivi će uhvatit. pretpostavljam
*skontaju-dok to pisah pojavi se ona crvena pravopisno-gramatička crta i baš pogledah ima li koji prijedlog za ispravak riječi, i bi – skončaju (a kako dobro znamo da slučajnosti ne postoje…)…