Sad but true...

Odvoia san malo vrimena i odlucia napisat novi post. U kuci mi stavljaju drvene skaline pa zato mi je u kuci cili dan buka i uzasno smrdi zbog laka kojim se lakiraju. Nocu jedva zaspem zbog toga. Nekoliko dana nisan bia na internetu jer mi je kompjuter rastavljen al san ga jucer sastavia san podu moje sobe u kojoj je trenutacno komp jedina stvar jer ce mi stavljat parket na pod i bojat zidove. Neznan koju bi boju izabra. Prije je uvik bila bila boja a samo jednom sam ekperimentira s nekom bojom breskve i nije bilo nesto posebno. Al nakraju mislin da ce zidovi ipak bit bijele boje. U skoli mi je sranje. Kao sta san van ranije reka previse san se zajebava i sad mi se previse gradiva nagomilalo. Past cu 3 ili 4 predmeta i to mi je katastrofalno sad kad san vidia da kad bi dnevno ucia sat-dva ima bi cetri najmanje. Ovih dana san se posvetia ucenju i da ispravin sto je vise moguce. Dosta o skoli. U subotu san jedva izasa vanka jer me mater nije pustala. U Makarsku smo izasli Eliot, Jakov i ja. Bilo je odlicno jer smo se cilu vecer zajebavali. Najbolje je bilo kad smo Paka, Niksa, Jakov, Saric i ja cekali burek. Ajme kako smo se smijali; u zivotu nisan cua takvih baza. Vecer mi je bila odlicna jer san skuzia ko je jedna predivna cura. Ajme kako je .... Vratili smo se oko dva sata kucama. Danas san prica sa svojom mamom i rekla mi je ako budem ucia priko praznika da cu moc ic na koncerte u Makarsku, subotom navecer vanka u Makarsku, slavit Novu godinu u Makarsku itd. Evo iden sada malo ucit pa idem kasnije pripremat post koji cu objavit za Bozic. Ovom prilikom pozdravljam Anu sokolovu, Mateu Z. iz mog razreda, Sanju (zbog slika),Dinu i Ivanu, Anju, Gigu, Lazu, Duju i cili 1.c.... I naravno jednu ****...



Jednom kad noc ukrade nebu
sve sto si voljela na njemu
bit ce ti zao, bit ce ti zao sto nisam tu
ruke pamte samo ljubav najbolju.

Jednom kad usne ne budu htjele
u strancu utjehu traziti
suze ce srcu sapnuti da je pogrijesilo
jer nije ostalo tamo gdje je jedino voljelo.

Kad tuga jednom na vrata dode,
a samoca zaboli, hoces li moci ime moje
sa usana svojih skloniti.

Bili smo jednom najbolji
o nama su price su pricali
i sad kad se sjetis, htjela bi vrijeme vratiti
poslije mene su ti ladje slomile, bure i vjetrovi...