POCEPANI DZEP
02.10.2006., ponedjeljak
Bez plana
Dođe ti ponekad ovakav dan...
Ne znaš šta ćeš sa sobom. Uzmem da čitam nešto, ne ide. Popijem piće sa drugarima, ne ide mi razgovor, ćutim, hoću da idem kući da spavam... Dođem kući, ne mogu da zaspim... Jebi ga, gledam tekmu, ne gleda mi se... Nemam nikakvog plana. Upao sam u neko živo blato, batrgam se i pokušavam da se izvučem. Dešava se mnogo toga, daleko od toga da imam monoton život, ali sam nešto danas upao u neko metafizičko razmišljanje o životu. Mislio sam da sam to prerasto negde u prvom srednje, kad sam prestao da čitam Hesea, Koelja i slične stvari, ali sad vidim da nisam. Fuck, možda mi samo fali da prespavam noć... Sutra će možda sve biti bolje. Nadam se. Da, sestra mi se doselila u stan, tako da više ne mogu da radim sve što sam do sada radio  ... Što bi Nikola Kojo u 'Anđelima I' rekao: "Imam osećaj da mi se život lagano pretvara u pakao..." |
