koliko sam se puta uhvatila
kako te tražim pod nemirnim prstima
a onda te isto toliko puta našla
pod kožom
odjednom i iznenada
kao ledena jeza
kada krene kroz vene
u nepovezanim intervalima
što sam te manje tražila to te je više bilo
kao ona prljava misao
koju, kao, navodno ne želimo
a opet, neprestano je nosimo
i mira nam ne da
kao neizgovorena rečenica
kad ošit ti izjeda
polako i dugo
duboko
nedorečena
...
|